ENOdgovarajući na prijavu Crte i Otvorenog parlamenta zbog toga što je, kako se navodi u prijavi, u izlaganju 10. februara svesno i s namerom vređao Albance nazivajući ih “Šiptarima” poslanik liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Marko Atlagić je naveo da se ne radi o uvredljivom terminu, ali da je “sramota od njega, ponosnog Srbina tražiti da ne govori svojim jezikom” iprijavu nazvao omalovažavanjem njega kao narodnog poslanika.
Optužbe je odbacio i Bakarec i dodao da su sva četvorica poslanika o kojima se danas raspravljalo „žrtve satanizacije i demonizacije“. Prijava protiv bakareca je podneta jer je “svesno i sa namerom upotrebio uvredljiv, provokativan i preteći rečnik tokom sednice Skupštine 2. marta, a kako bi se obračunao sa političkim neistomišljenicima, kao i bivšim pripadnicima državne bezbednosti“.
Bakarec je tada, naime, uz tvrdnju da postoji zavera protiv predsednika Aleksandra Vučića, iz skupštinske klupe pokazao fotografiju iz Trsta koju su objavili pojedini tabloidi, a na kojoj se vide Saša Vukadinović i Dragan Đilas rekao: “Šta je to drugo nego kovanje zavere, sastanak bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića u Trstu sa tajkunom Draganom Đilasom i njegovim političkim direktorom Vukom Vučurevićem i Jadrankom Drinić, šta je to drugo? To što je uradio bivši šef BIA je krajnje neprofesionalno i nedopustivo u profesionalnim obaveštajnim odnosima. Inače, zamislite da se bivši šef FSB-a, sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema, jer to se ne radi”.
Ipak, u tome ni on ni članovi Odbora ne vide kršenje Kodeksa, već upravo suprotno – njegovu zloupotrebu. On je stao i u odbranu Atlagića navodeći da reči „Šiptari“ i „Cigani“ nisu uvredljive.
„I Nemac potiče on nem, ali niko od Nemaca ne smatra da je to uvredljivo“, rekao je u odbranu Atlagića.
Otvoreni parlament podneo je i prijavu protiv poslanika SNS-a Vladimira Orlića koji je na svom Tviter nalogu podelio objavu kojom se etiketiraju novinarske redakcije.
On takvu prijavu smatra neutemeljenim i ocenjuje da je u pitanju „organizovana hajka protiv narodnih poslanika koji govore stvari koje ne odgovaraju pripadnicima bivšeg režima i NVO“ i da je njihov cilj diskreditacija poslanika.
O prijavi Crte izjasnio se i predsednik Odbora Aleksandar Martinović. U njoj se navodi da je 17. marta na sednici Skupštine prekršio Kodeks ponašanja narodnih poslanika i izneo niz neistina i neosnovanih optužbi na račun Raše Nedeljkova, programskog direktora udruženja Crta, a takođe i na račun direktorke te organizacije Vukosave Crnjanski, za koju je naveo tačno u kojem naselju živi, u kolikom stanu, kao i marku i tip automobila koji navodno vozi.
“…Gospodin Raša Nedeljkov neće da kaže, a evo ja sada to javno iznosim da je preko programa USAID njegova nevladina organizacija CRTA dobila u proteklih nekoliko godina 1,2 miliona dolara. Ja sam analizirao neke njihove projekte… Kada uporedite vrednost tih projekata i kada uporedite broj ljudi koji su bili angažovani na tim projektima, dobijate jedan neverovatan broj, odnosno jednu neverovatnu brojku, a to je da od ovih milion i 200 evra oni su potrošili, što bi rekao naš narod, u vrh glave, ovih 200 hiljada evra”, rekao je Martinović.
Sam Martinović negira da je „pozivao na nasilje protiv bilo koga, niti mi je to bila namera niti politički stil“.
„Izražavao sam se krajnje metaforički bez želje da ugrozim bilo koga i to je stav poslaničke grupe da nikada nismo pribegavala nasilju ni u ovom ni u onom sazivu kada su pribegavali nasilju protiv nas“, rekao je na sednici Odbora.
On je dodao da su svi poslanici o kojima se odlučivalo „vodili računa o dostojanstvu Skupštine, stranke i predsednika i trpeli mnoge stvari koje ne bi trpeli kao ljudi“.
Ipak, osim jednoglasne odbrane poslanika i tvrdnji da Kodeks nije bio prekršen, na meti članova Odbora su se našli i podnosioci prijava.
Branimir Spasić je izrazio žaljenje „jer Kodeks predviđa isključivo poslanike, a ne primenjuje se na podnosioce prijave.
„A mi kao Skupština moramo se zaštititi od ovakvih prijava koje sadrže diskreditacije, moramo predvideti sankcije za podnosioce prijava koji vrše grubu zloupotrebu prava“, naveo je.
Veroljub Matić je tražio promenu Kodeksa jer se, smatra, zloupotrebljava.
Odboru se obratio i poslanik Marijan Rističević koji nije njegov član koji tvrdi da je Kodeks u suprotnosti s članom Ustava koji definiše slobodu izražavanja, i da se prijavama zloupotrebljava.
Usvajanje Kodeksa je godinama odlagano uprkos činjenici da je Grupa država protiv korupcije (GRECO), telo Saveta Evrope, godinama upozoravalo na neispunjavanje ove obaveze , ali ti tome da je usvajanje obavezno i po Poslovniku Narodne skupštine još od 2010.
Kodeks ponašanja narodnih poslanika koji propisuje da u nastupima poslanika treba da preovlađuje istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost usvojen je u Skupštini u decembru prošle godine.
Protiv usvajanja predloženog kodeksa tada su se izjasnili Otvoreni parlament koji je smatrao da Kodeks preti da postane još jedno sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima, umesto instrument koji bi jačao parlamentarni integritet, vladavinu prava i poverenje građana, ali i beogradska organizacija „Kuća ljudskih prava i demokratije“ u kojoj su ocenili da kodeks ponašanja poslanika Skupštine Srbije ne predviđa rešenje za „atmosferu linča“ neistomišljenika.
