Na listi prijavljenih na konkursu za izdavanje dozvola za televizijski i radio program više je advokata nego ljudi koji se bave medijima! To je više nego očigledno u slučajevima kada za frekvenciju konkurišu stranci, naročito oni koji već u regionu imaju televizijske ili radio stanice.
Na primer, za emitovanje radio programa prijavio se radio „Kis FM“ d.o.o., čiji su osnivači „SBS broadkasting Jurop“ iz Holandije i domaća fizička lica Suzana Kunić, Dejan Nikolić i Đuro Otašević, svi sa po 17 odsto uloženog kapitala, odnosno sa po 85 evra. Inače, Dejan Nikolić je advokat i sa svojim partnerom Draganom Karanovićem uspešno vodi advokatsku kancelariju, koja je opet član Saveta stranih investitora u Srbiji.
Zanimljivo je i da je njegov partner Dragan Karanović manjinski vlasnik sa 21 odsto kapitala u „Foks televiziji“, koja se prijavila za nacionalnu frekvenciju. Zajedno sa Karanovićem 51 odsto kapitala čine preduzeće za konsalting i menadžment „ITV 2066“ iz Beograda, koja je na istoj adresi gde i Karanovićeva kancelarija, i „Istočne televizije“, čiji su osnivači Zoran Popović sa 99 odsto i Branislav Bukvić sa jedan odsto kapitala. Manjinski kapital u „Foks televiziji Beograd“ je firma Ruperta Mardoka „Njuz Nederlands“ iz Holandije, sa 49 odsto.
Za nacionalnu tv frekvenciju bori se i „CME SR“ čiji su većinski vlasnici advokat Milan Joksović sa 24 odsto i uloženih 120 evra i Miroslav Đilas, ekonomista, sa 27 odsto i uloženih 135 evra. Manjinski su sa po 24,50 odsto kapitala Marijan Jurenec i holandska firma „CME Media Enterprajs“. Jurenec je jedan od vodećih ljudi slovenačke POP televizije zadužen u CME za region bivše SFRJ.
Pitanje je kako će dvoje ili troje manjinskih osnivača moći da pariraju i po mogućnostima investiranja i svim drugim poslovima sa većinskim, obično svetskim gigantima. Koliko se advokatske ili konsultantske kuće razumeju u pravljenje televizijskog programa niko ne može da potvrdi? Dobri poznavaoci „pravnih praznina i načina“ kako se sve u Srbiji izbegava plaćanje poreza, kažu da je model po kojem se obično radi već viđen. Uglavnom se domaći osnivači, obično fiktivni, uzimaju u pozajmicu kod stranog. Drugi model je uzimanje pozajmica u bankama, ali naravno uz bankarsku garanciju stranog partnera. Tako sve što zarade „potroše“ na rate zajma. Ne plaćaju ni porez na dobit, niti bilo koju drugu dažbinu državi, jer je novoformirana komercijalna televizija stalno u gubitku. Novac se zapravo odliva kod pravog vlasnika televizije i frekvencije, negde u inostranstvo.
A.B.M.