[box align=’box-left’ id=’6890′]
Vukašin Obradović, predsednik NUNS
Dokaz da cenzura ne postoji nije to da li se o njoj govori ili ćuti, već da li postoje zabranjene teme, ličnosti, događaji, ima li kritičkog dijaloga u društvu. Od odgovora na ova pitanja zavisi i zaključak da li u Srbiji postoji sloboda izražavanja u meri koja je neophodna jednoj državi koja pledira da bude demokratska.
Vladimir Đukanović, član skupštinskog Odbora za medije
Potpuno je ispravna i izvanredna njena ocena i slažem se sa njom. Ovo je jedina takozvana diktatorska država u kojoj se stalno javljaju oni koji pričaju o diktaturi i cenzuri u medijima. Takvu diktatorsku državu nikada nisam video.
Bojana Lekić, novinarka
Iskreno se nadam da će Ksenija Milivojević bolje i sa više argumenata zastupati interese Srbije u evropskim integracijama nego što argumentuje nepostojanje cenzure u Srbiji tvrdeći da je nema jer se o njoj govori. Govoriti o problemima je dobro, ukoliko to vodi razrešenju problema. Ali sama činjenica da se o nekom problemu govori, ne znači da ga nema. Da je kojim slučajem logika kojom Ksenija Milivojević zaključuje ispravna, ne bi bilo ni ratova, ni ekonomske krize, ni govora mržnje, ni svega onoga o čemu se govori. Za mene je, međutim, važnije nešto drugo vlast se, i zbog kritika Evrope, već izvesno vreme trudi da dokaže da cenzure nema, što je bačena rukavica izazova novinarstvu. Novinarstvo bi tu šansu moralo da iskoristi. U suprotnom neće biti cenzure, ali ni novinarstva.
