EN
Na adresu Apelacionog suda u Beogradu i ministarke pravde Srbije Maje Popović upućen je apel gotovo 800 uticajnih svetskih ličnosti iz oblasti filma i umetničke produkcije da spreče izručenje filmskog reditelja, aktivistu i novinara Andreja Gnjota Belorusiji, gde mu preti zatvor, mučenje, pa čak i smrtna kazna.
„Vremena više nema“, navode u pismu, dodajući da je 27. avgusta Apelacioni sud u Srbiji održao završno ročište u Andrejevom slučaju.
Posle saslušanja krajem avgusta u Apelacionom sudu Gnjot je kazao da očekuje pravdu i pozitivnu odluku suda kako bi mogao da ode svojoj kući, koja u ovom trenutku nije Belorusija.
„Pravda i istina su na mojoj strani, nemam šta da krijem“, rekao je Gnjot, koji je zahvalio Srbima koji su uz njega.
Filip Sofijanić, advokat Andreja Gnjota u izjavi za Danas nakon poslednjeg ročišta kazao je da očekuje rasplet slučaja za tri do četiri nedelje uprkos tome što je zakonski rok 90 dana.
„Optimista sam i očekujem da sud donese odluku u korist mog klijenta imajući u vidu da je ‘pravno nakaradno’ sve ono što mu se stavlja na teret“.
Sofijanić je za Danas potvdrio i da je Interpol ukinuo poternicu za Gnjotom pod obrazloženjem da je „politički motivisana“.
Takođe, kako je istakao, iako Srbija i Belorusija imaju potpisan ugovor o izručenju (prim. novinara „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 10/2021) postoje i međunarodne konvencije o ljudskim pravimak koje je Srbija potpisala.
Podsetimo da je Srbija, između ostalih, 3. aprila 2003. potpisala, a 3. marta 2004. ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kada je ona i stupila na snagu u odnosu na Republiku Srbiju.
Ko je Andrej Gnjot?
Andrej Gnjot je beloruski novinar, aktivista i režiser TV reklama i muzičkih spotova.
Snimao je reklame za mnoge beloruske kompanije, uključujući mobilne operatere a njegovi klijenti su bile poznate kompanije iz Rusije, Nemačke, Francuske, piše mediazonaby.com.
Jedan je od osnivača Slobodnog udruženja sportista SOS BI.
Ova inicijativa je osnovana posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine, a kasnije ju je beloruski KGB proglasio „ekstremističkom organizacijom“.
Poznat je po snimanju dokumentarnih priloga tokom protesta u Belorusiji 2020. i snimanju apela sportista za slobodne i poštene izbore.
Zbog ovih aktivnosti na meti je progona beloruskog autoritarnog režima.
U intervjuu za Danas u junu kazao je da je u Srbiji zatvorenik u kućnom pritvoru.
Živi u stanu na Vračaru sa elektronskom nanogicom u nešto više od dvadeset kvadrata gde čeka pravosnažnu odluku Srbije o ekstradiciji u Belorusiju.
View this post on Instagram
Ako ga Srbija izruči, nema sumnje kaže da ga u Belorusiji čeka mučenje ili čak smrtna kazna.
„Mučenja, krv, noćna mora“, tako Gnjot opisuje režim Aleksandra Lukašenka.
„Režim Belorusije me je već represirao: u zatvoru sam proveo više od sedam meseci, počeo sam da osećam velike zdravstvene tegobe, preteći da ću izgubiti polovinu tela – u zatvoru sam dobio delimičnu paralizu leve noge, iako nisam imao nikakvih povreda ili problema u prošlosti.
Ne smem i ne mogu da prestanem da se borim ili će mi život sa manje od 42 godine biti prekinut. Imam još mnogo toga da uradim za sebe i za ljude“, istakao je Gnjot za Danas.
Gnjot je 30. oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisao zvanični Minsk – zbog navodne utaje poreza.
U Srbiju je došao sa Tajlanda, gde je bio u egzilu. A povod je, kako ističe, bio posao – odnosno zakazano snimanje.
U beogradskom Centralnom zatvoru je proveo sedam meseci, da bi potom 5. juna bio prebačen u kućni pritvor.
Tu ga je 13. juna i dočekala informacija da je Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu odluku da bude izručen Belorusiji.
Gnjot i njegovi advokati su uložili žalbu.
Viši sud je već jednom, u decembru 2023, donosio prvostepeno rešenje o njegovoj ekstradiciji u Belorusiju.
Apelacioni sud je u februaru to rešenje vratio na ponovno odlučivanje zbog, kako je navedeno, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.
Na oslobađanje Gnjota u Srbiji, 13. juna pozvala je Evropska unija.
Dok je Gnjot u kućnom pritvoru, čuje se sa porodicom, a prima i posete u iznajmljenom stanu kojeg je našao uz pomoć advokata, navodi za Radio Slobodnu Evropu.
Ne odvaja se od laptopa i mobilnog telefona.
„Razgovaram sa novinarima, organizacijama za ljudska prava, ambasadorima, političkim aktivistima. Spašavam svoj život“.
Prema pravilima kućnog pritvora, Gnjotu je dozvoljeno sat vremena popodnevne šetnje.
Tokom boravka u Centralnom zatvoru u Begradu dosta je čitao ne bi li sačuvao svoje mentalno zdravlje, neke knjige i dva i tri puta poput „Majstora i Margarite“ Mihaila Bulgakova.
Izvor: Danas
