EN
Beloruski aktivista Andrej Gnjot je kabinetu predsednika Srbije predao apel protiv njegovog izručenja Minsku.
Gnjot je rekao da je apel potpisalo više od 700 ljudi „čiji glasovi se čuju širom sveta“.
„Preko 700 jako važnih ljudi je potpisalo apel i njihovi galsovi se čuju širom sveta. Moj glas je trenuto tih, i mene niko ne sluša, ali se nadam da će vlasti u Srbiji poslušati potpisnike“, rekao je on.
Na pitanje šta očekuje od vlasti Srbije, Gnjot je rekao da očekuje da se „njegova priča završi što pre“.
„Očekujem da će se ova užasna priča što pre završiti. Moj advokat je rekao da 30. oktobra ističe kućni pritvor, ali da nakon toga mogu dobiti druge mere, na primer da potpišem dokument u kojem piše da ne smem da napuštam Srbiju. Ja sam nevin“.
Sa Gnjotom su na Andrićevom vencu bili i izrazili mu podršku književnik Vladimir Arsenijević i režiser Janko Baljak koji su među potpisnicima apela.
„Ne verujem da je ova država osetljiva na potpise 800 umetnika, ali mislim da svaka vrsta pritiska ipak daje nekakav rezultat. Ja sam odlučio da podržim Andreja Gnjota jer se saosećam sa njegovom sudbinom i mislim da se vrši jedno veliko nasilje nad tim čovekom i prosto je sramota da naša država učestvuje u tome“ rekao je Arsenijević.
Baljak je izjavio da je u prirodi umetnika da se bori za slobodu.
On je kazao da „mi potpisnici branimo slobodu Andreja Gnjota i ovo je potpuno neverovatno, poslednjih godinu dana u njegovom životu. U prirodi umetnika je da se bore za slobodu, i istovremeno mi branimo sopstvene slobode koje nam se iz dana u dan u ovoj zemlji sve više ograničavaju“.
Potpisnici apela pozivaju vlasti Srbije da spreče izručenje Gnjota Belorusiji, uz ocenu da mu tamo preti zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna.
U apelu se navodi da je Gnjot „gonjen od beloruskog autoritarnog režima“ zbog snimanja dokumentarnih snimaka tokom protesta u Belorusiji 2020. godine i snimanja apela sportista za slobodne i poštene izbore.
„Andrej je uhapšen u Srbiji 2023. godine po osnovu poternice Interpola, koju je izdala beloruska vlada. To je taktika koju režim (Aleksandra) Lukašenka koristi za progon prodemokratskih aktivista širom sveta. Iako je Interpol kasnije povukao poternicu, Srbija nije oslobodila Andreja. Međunarodne organizacije za ljudska prava priznale su Andreja kao političkog zatvorenika“, navodi se u apelu.
Međunarodna organizacija Amnesti internešenel ukazala je da međunarodno pravo zabranjuje mučenje i nečovečno postupanje i da Srbija mora da pruži zaštitu Andreju Gnjotu, navodi se u apelu.
Među potpisnicima apela su glumica i predsednica Evropske filmske akademije Žilijet Binoš, režiseri Pedro Almodovar, Vim Venders, Ken Louč, Kiril Serebrenjikov, Jasmila Žbanić, Srđan Dragojević, Janko Baljak, Slobodan Skerlić, Stevan Filipović, glumci Branka Katić, Gordan Kičić, Boris Isaković, Uliks Fehmiu, Branislav Trifunović, pisac Vladimir Arsenijević.
Apelacioni sud je u sredu objavio da je ukinuo prvostepenu odluku Višeg suda iz maja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da se „izjavljenim žalbama osnovano pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda“.
„Odluka prvostepenog suda doneta je na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredaba krivičnog postupka. U obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su izneti su u potpunosti nejasni, a istovremeno i međusobno protivrečni“, naveo je Apelacioni sud u obrazloženju, objavljenom u sredu.
Izručenju Gnjota Belorusiji protive se mnoge nevladine organizacije i aktivisti koji ukazuju da je režim beloruskog predsednika Lukašenka „jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu“, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.
Evropski pokret u Srbiji je pre mesec dana pozvao sve građane, nevladine organizacije i medije da podrže borbu Gnjota „za život i slobodu“, navodeći da je praksa proterivanja i izručenja, koju praktikuje aktuelna vlast Srbije, u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama i domaćim zakonima.
Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.
Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on za te optužbe kaže da su lažne i tvrdi da je reč o „sistemskom mehanizmu gonjenja“ protivnika režima.
Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.
Osnivač je Slobodne asocijacije sportista (SOS) koju Lukašenkov režim tretira kao ekstremističku organizaciju. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020. godine, ostavku Lukašenka i slobodu za sve uhapšene tokom masovnih protesta.
Kada je Gnjot u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da „kao svedok“ dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju da vlasti žele da ga uhapse. U Srbiju je, kako je ranije rekao, došao poslovnim povodom iz Tajlanda, gde je bio u egzilu.
Izvor: N1
