EN
Društvene mreže trajno su promenile pravila igre u politici. U Nemačkoj, stranke vladajuće koalicije – konzervativci Angele Merkel i socijaldemokrate vicekancelara Olafa Šolca – imaju ubedljivo najviše članova, ali na Fejsbuku i drugim mrežama i dalje su patuljci.
Pogotovo u poređenju sa desničarima iz partije Alternativa za Nemačku (AfD) koja je osnovana tek 2013. godine.
DW je analizirao objave odabranih političara i partija na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu i Tviteru u periodu od prvog juna do sredine avgusta ove godine. Za to smo koristili softversko rešenje Storyclash.
Više emocija za bolje rezultate
Daleko najuspešnija nemačka političarka na internetu je Alis Vajdel (AfD). U datom periodu njeni klipovi na društvenim mrežama pregledani su 4,9 miliona puta, što je lavovski deo u poređenju sa drugim kandidatima za kancelara.
Pulen konzervativaca Armin Lašet ima tek 320.000 pregleda, iako je po anketama jedan od favorita za naslednika Angele Merkel.
Vajdel je takođe ispred svih ako se uzmu deljenja i komentari njenih objava. To je posebno važno za partije koje žele da povežu korisnike sa svojim sadržajima.
Konsultant za komunikacije Johanes Hilje kaže da uspeh desničarskih populista nije slučajan. „Javni prostor na društvenim mrežama predstavlja ekstremni oblik ekonomije pažnje, i postoji afinitet između algoritama društvenih mreža i desno-populističkog polarizovanja i emocija“, kaže ovaj stručnjak.
AfD zna kako da uzburka emocije: strah od migranata, bes protiv elita. Partija plasira svoje sadržaje uglavnom preko jakih parola kao što su „Nemačka postaje banana-republika“ ili „Diskriminacija nevakcinisanih deli društvo“. Korisnicima je tada lakše da dele i komentarišu.
Uspeh uz podršku Fejsbuka
U poređenju sa tim, postovi konzervativca Armina Lašeta deluju bledo; njegova objava „Pametna zaštita klime je zadatak za sve segmente društva“ podstakla je na akciju mali broj korisnika.
Za obuku svog tima na društvenim mrežama AfD navodno dobija podršku iz samog Fejsbuka. To je za DW potvrdio jedan član tog tima. Na to ukazuje i njihova ponuda, koja deluje i upečatljivije i razumljivije od konkurencije. Ali najvažnija razlika je ipak to što se više oslanja na emocije.
„Verujem da je emotivnost u smislu vrednosne komunikacije veoma važna za uspeh na društvenim mrežama“, kaže stručnjak za komunikaciju Hilje. „Nažalost, druge partije isuviše često mešaju emotivnost i ispraznost.“
Hilje je napisao knjigu o strategiji AfD na društvenim mrežama. U njoj upozorava da ova partija pokušava da stvori desničarsko „društvo dezinformacija“.
AfD kaže da ne plasiraju lažne vesti
Čini se da AfD prema istini ima sličan odnos kao Donald Tramp – najbitnije je privući pažnju. Ovo zanemarivanje istine može se videti u video-komentaru poslanika AfD Stefana Brandnera koji je analizirao DW. Video sadrži brojne netačne tvrdnje i to se lako može dokazati.
Ali partija odbacuje takve optužbe. Vođa tima za društvene mreže u poslaničkoj grupi AfD, Mario Hau, za DW kaže: „Sve što radimo je zasnovano na činjenicama, na primer anketama i istraživanjima, ne pravimo lažne vesti.“ On odbija pozive da se sve partije obavežu na poštenu i transparentnu kampanju.
Mnogi takođe smatraju da su digitalne kompanije obavezne da reaguju na dezinformacije. „Platforme imaju dužnost da ne pomažu objave koje sadrže pogrešne informacije i laži“ i da ih jasno označe za korisnike, kaže Hilje.
