EN
Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji – u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
Kamala je „mentalno poremećena” i „nesposobna”
Mediji su masovno prenosili da je Donald Tramp „jasan” i „nemilosrdan” dok poručuje da je potpredsednica SAD Kamala Haris „mentalni invalid”, odnosno da ima „ozbiljnije mentalne probleme”. Takvi naslovi na portailma su bili istaknuti i u prvim danima nakon što se odlazeći predsednik SAD Jozef Bajden povukao iz predsedničke trke i podržao Haris. I tada su u prvom planu bile ocene njenih političkih protivnika da je Kamala „nesposobna”, „ne baš bistra” i „zla osoba koja isisava dušu”, pa su poput ruskih portala, mejnstrim mediji citirali i Trampa koji je ocenio da je ona „užasna, još gora od Bajdena”. Poslednjih nešto više od mesec dana kampanje, na domaćim portalima mogli su se videti naslovi koji dovode u pitanje i sposobnost Bajdenove administracije. Tako je Informer, citirajući republikansku kandidatkinju za donji dom Kongresa SAD Lavern Spajser, objavio članak pod naslovom – „Gde su Bajden i Kamala, šta se ovo dešava?! Dok je uragan razarao Ameriku, oni se bavili Ukrajinom i Zelenskim?!”. Novosti, Republika i Alo! su na sličan način preneli i Trampovu poruku da je „svet u plamenu”, a SAD „nemaju rukovodstvo” već “nepostojećeg predsednika Džoa Bajdena i potpuno odsutnu potpredsednicu Kamalu Haris”.
Glas za Kamalu je glas za rat, iza nje stoji „duboka država”
„Kamala će povesti Ameriku u rat”, samo je jedan od naslova kojima je kandidatkinja demokrata predstavljena u domaćoj javnosti. U članku s ovim naslovom Alo! je naveo izjave desničara i teoretičara zavere Džeka Posobeka u intervjuu Takeru Karlsonu. U drugim tekstovima s sličnim manipulativnim narativom navode se „upozorenja” Donalda Trampa da je „glas za Harisovu – glas za rat sa Rusijom”, kao i da će ona izazvati „treći svetski rat”. Pojedini mediji posebno su istakli i Trampovu poruku da Bajden, Kamala i ukrajinski predsednik Zelenski „neće biti zadovoljni sve dok ne pošalju američku decu u Ukrajinu i to je ono što pokušavaju da urade”. Negativnom predstavljanju Kamale Haris doprineo je i narativ da nju podržava „duboka država”. Na ruskom portalu Sputnik Srbija povlačenje Bajdena je nazvano „igrokazom duboke države”, a istu ocenu preneo je i Informer, koji je potom istakao i da „duboka država nastoji da prokrči put Kamali Haris”. Prenoseći stavove tima republikanskog kandidata, Alo! je naveo i da je „duboka država protiv Trampa, podržava Harisovu”.
Tramp će okončati rat u Ukrajini
Za razliku od Kamale Haris, republikanski kandidat je u naslovima domaćih portala neko ko će „zaustaviti” rat u Ukrajini. Uporište ovog narativa mediji su pronašli u Trampovoj izjavi da će se rat u Ukrajini „brzo završiti” ukoliko on bude predsednik, odnosno da do rata ne bi ni došlo da je on bio šef Bele kuće. Portret Trampa kao „nade” za mir u Ukrajini formiran je kroz izjave mađarskog premijera Viktora Orbana, mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta, ali slovačkog premijera Roberta Fica koji je naveo da su s Trampom šanse za okončanje sukoba „znatno veće” nego ako bude izabrana Haris. Takve ocene Fica našle su se i na domaćim i na ruskim portalima u Srbiji. Kraj rata u Ukrajini vezuju za povratak Trampa u Belu kuću i pojedini akteri u Srbiji. Tu se izdvaja Ljiljana Smajlović, novinarka i autorka emisije „Relativizacija” koja se emituje na RT Balkan. Smajlović je istakla da bi Tramp gledao da „što pre završava rat u Ukrajini”, pa i da bi i za Srbiju bilo „bolje” da predsednik SAD bude „neko ko ne započinje nove ratove”.
Tramp na udaru demokrata i „duboke države”
U julu, posle atentata na Donalda Trampa, mediji u Srbiji su plasirali narative da iza napada stoji „duboka država”. Te manipulacije, zasnovane na izmišljenim tvrdnjama, bile su vidljive u naslovima poput – „Metak u Trampa zbog Putina! ‘Duboka država’’ neće mir!” i „Duboka država je programirala Kruksa da ubije Trampa!”. U nastavku kampanje, portal RT Balkan je i optužnicu protiv Trampa poistovetio sa spremnošću „američke duboke države” da „ide do kraja”. S drugim pokušajem ubistva republikanskog kandidata, sredinom septembra, kroz naslove portala provukao se i taj da „duboka država ne spava” i da „likvidacija” predstavlja „polisu osiguranja od Trampa”. Tada je do domaćih medija stigla i optužba Donalda Trampa da retorika Džozefa Bajdena i Kamale Haris „navodi ljude da pucaju” u njega. Isti narativ kojim se politički protivnici optužuju za satanizaciju u domaćim medijima bio je prisutan i posle pucnjave na kandidata republikanaca u Pensilvaniji. Državni zvaničnici i mediji u Srbiji iskoristili su ovaj događaj za portretisanje Trampa, Orbana, Fica, ali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao „slobodarskih lidera” koji „misle drugačije” i zbog toga postaju „meta” opozicije i „lažno liberalnih elita”.
Ko misli drugačije?
Iako u značajno manjoj meri i tek po ćoškovima rubrike o američkim izborima, mediji su prenosili i neke izjave demokrata – predsednika SAD Džozefa Bajdena, potpredsednice Kamale Haris, kao i bivšeg predsednika Baraka Obame i njegove supruge Mišel. U tim člancima, portali su navodili da Bajden za Trampa kaže da je „pretnja po demokratiju”, Obama da je „ludi teoretičar zavera”, preneli su i da je Kamala Haris „žestoko prozvala” Trampa tvrdeći da „deli narod i širi strah”, kao i da ga je Mišel Obama „optužila za ogromnu nesposobnost i amoralni karakter”.
„Većina građana Srbije navija za Donalda Trampa”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno i direktno nije stao ni na stranu demokrata, ni na stranu republikanaca. Kao razlog je navodio da „onaj koji se bavi politikom i donošenjem odluka mora to da prenebregne, i ne sme na takav način da se prema tome odnosi”. Češće je komentarisao kampanju, nakon ulaska Kamale Haris u trku prognozirao da će njenu kampanju zapravo voditi Mišel Obama, a tokom jednog gostovanja na TV Pink izjavio i:
„Ovo što on (Ilon Mask) govori nije naivno, i to su stvari koje, ko god da pobedi, kako god da pobedi, ostaće zapisane, gde on govori da ukoliko Tramp ne pobedi, da više nećemo da imamo izbore kao takve, da više neće biti slobode govora i sve drugo”.
Kako su prenosili mediji, predsednik je bio značajno određeniji dok je govorio o tome koga podržavaju građani Srbije.
„Većina građana Srbije navija za Donalda Trampa, uglavnom to rade iz emocionalnih razloga. Oboje imaju jaku i dobru kampanju, čak i jedan od najvećih Trampovih protivnika, Džo Rogan, prešao na njegovu stranu, što je veliki korak”, naveo je Vučić.
Bilo je i onih koji su se jasno opredelili, kao što je to slučaj sa liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem. On je za Informer rekao da se Balkan „drastično menja” ukoliko Tramp dođe na vlast i s osvrtom na njegov prethodni mandat dodao:
„Sada nas zanima ishod američkih izbora, jer je ova administracija antisrpska, dok je sa Trampom bilo podnošljivo”.
Izvor: Istinomer
