EN
Članak je bio popularan kod onih koji sumnjaju u vakcinu, a ažuriran je pošto je dokazano da vakcina nije povezana sa smrću lekara.
List Njujork tajms tvrdi da je Fejsbuk prvobitno odložio objavljivanje izveštaja zato što bi ovaj rezultat „delovao loše“.
Iz Fejsbuka su naveli da je do odlaganja došlo kako bi se sprovele „ključne izmene“.
Ova kompanija već je objavila izveštaj o „sadržaju koji gleda veliki broj korisnika“ za drugi kvartal 2021. godine.
U njemu se navodi da je najpopularnija objava bila osmosmerka koja obećava da će „otkriti vašu stvarnost“.
Listu 20 objava koje su dospele do najvećeg broja korisnika većinom čine slične, neozbiljne objave koje sadrže pitanja.
Njujork tajms je u petak otkrio da je Fejsbuk odlagao objavljivanje ovogodišnjeg izveštaja za period od januara od marta 2021. godine.
U listu se navodi da izveštaj nije objavljen zbog straha od „lošeg imidža za kompaniju“.
Link kom je najviše korisnika pristupilo bio je članak komercijalnih američkih novina u kom se navodi da je lekar preminuo dve nedelje pošto je primio vakcinu protiv korona virusa.
Ova vest, odnosno link je privukao skoro 54 miliona pregleda.
Članak je naknadno ažuriran podacima iz nalaza medicinskih istraživača da nema dovoljno dokaza da se zaključi da li je vakcina odgovorna za smrt.
Zdravstvene institucije širom sveta ocenile su da je vakcina protiv korona virusa bezbedna i veoma delotvorna.
U izveštaju za prvi kvartal ove godine je takođe otkriveno da 19. najatraktivnija stranica na Fejsbuku pripada medijskoj agenciji Ipok tajms (Epoch Times), koja je optužena za širenje desničarskih teorija zavere.
Posle objavljivanja priče Njujork tajmsa, Fejsbuk je obelodanio izveštaj.
„Razmišljali smo o tome da izveštaj objavimo ranije, ali pošto smo znali koliko će pažnje izazvati, što se ove nedelje videlo, bilo je izmena u sistemu koje smo želeli da napravimo“, izjavio je portparol ove društvene mreže.
Iz Fejsbuka navode da pomenute izmene podrazumevaju rešavanje grešaka u nekim od upita na osnovu kojih je izveštaj zasnovan.
Portparol Endi Stoun napisao je na Tviteru da jesu „krivi za to što su hteli da očiste kuću pre nego što dođu gosti“.
„Kritikuju nas zbog toga, ali ponavljam, to nije nefer“, naveo je.
BBC ne snosi odgovornost za sadržaje sa drugih sajtova koji se nalaze u ovom tekstu.
Akcenat u oba kvartalna izveštaja jeste na onome što se najviše gleda u SAD, a ne na onom sadržaju koji se lajkuje, komentariše i deli.
Ukoliko se to pogleda, dobija se drugačija slika sudeći prema podacima koje su prikupili istraživači i novinari pomoću Fejsbukovog alata za merenje aktivnosti korisnika Kraudtengl (Crowdtangle).
Oni sugerišu da je desničarsko orijentisan politički sadržaj dominantan na ovoj platformi.
Iz Fejsbuka su se žestoko suprotstavili tome, rekavši da je samo šest odsto sadržaja koji se prikazuje korisnicima političkog karaktera.
Neki istraživači obmanjujućih informacija zabrinuti su da Fejsbuk okreće leđa alatu Kraudtengl.
Iz ove kompanija nisu odgovorila na pitanje BBC-ja o tome da li je ovaj alat postao ugrožen.
Analiza Marijane Spring, reporterka iz oblasti dezinformacija i društvenih mreža
Široko rasprostranjena priča o lekaru koji je umro dve nedelje nakon što je primio vakcinu protiv korona virusa otkriva koliko Fejsbuk može biti plodno tlo za sadržaj usmeren protiv vakcinacije.
Ovo se delimično može objasniti postojanjem posvećene mreže aktivista koji se protive antikovid vakcinama.
Širenje emotivnih, ličnih priča poput ove na Fejbuku jedna je od njihovih osnovnih taktika koja za cilj ima da zaplaši i odvrati ljude od vakcinacije – čak i kada se, kao što je to bio slučaj s ovom pričom, ispostavi da smrt nema nikakve veze sa vakcinom protiv korona virusa.
Tokom pandemije, ovi aktivisti su u isti koš stavljali stvarne – i retke – priče o mogućim štetnim nuspojavama vakcina zajedno sa ekstremnim teorijama zavere na internetu, zloupotrebljavajući medicinske debate, istinsku tugu i legitimna pitanja.
Ovo takođe pokazuje složenost ekosistema dezinformacija na društvenim mrežama – na kojima se korisnici hvataju za zrno istine, u ovom slučaju tačnu vest, i pretvaraju je u obmanjujuću priču u kojoj nema činjenica koje je potvrđuju.
