EN
Bajden je jasno stavio do znanja da je slučaj ubistva novinara Džamala Kašogija 2018. „od vitalnog značaja za njega i Sjedinjene Američke Države“.
Ali je takođe naveo da su dve države postigle dogovor o drugim pitanjima.
„Pokrenuo sam pitanje ubistva Kašogija kao najvažnije tokom sastanka i jasno sam stavio do znanja šta sam mislio o tome u vreme kada se ono desilo, kao i šta mislim sada“, rekao je Bajden na konferenciji za medije u Džedi.
Princ Mohamed bin Salman je na sastanku tvrdio da „nije lično umešan“, ali je Bajden novinarima kazao da je saudijskom vladaru kazao da on veruje da ima veze sa ovim ubistvom.
Bajden se našao na meti kritika zbog putovanja u Saudijsku Arabiju u nameri da popravi odnose dve zemlje posle ubistva Kašogija.
Hatiz Čengiz, udovica ubijenog novinara Vašington posta, takođe je kritikovala Bajdenov odlazak na Bliski Istok.
Ona je postavila fotografiju dvojice lidera na Tviteru i objavila poruku za koju smatra da bi Kašogi u toj situaciji poslao:
„Zar je ovo pozivanje na odgovornost za moju smrt, kako ste obećali? Krv budućih žrtava Mohameda bin Salmana biće na vašim rukama“.
Bajden i Mohamed bin Salman su se pozdravili udarcem pesnicama uoči početka sastanka.
Iako na početku sastanka Bajden nije pokazao dozu druželjubivosti i prisnosti kao što to obično radi u susretima sa drugom svetskim liderima, razgovor sa saudijskim princom je veoma značajan.
Odnosi SAD i Saudijske Arabije našli su se pred velikim iskušenjem zbog ubistva Džamala Kašogija, novinara koji je pisao za Vašington post 2018.
Američke obaveštajne agencije su optužile princa prestolonaslednika da je odobrio ubistvo.
Princ je negirao optužbe, a saudijski tužioci su okrivili „odmetnute“ saudijske agente.
Bajden je odbio da razgovara sa Mohamedom bin Salmanom kada je postao predsednik – do sada.
Predsednik SAD se suočio sa burom kritika zbog odluke da poseti Saudijsku Arabiju i sastane se sa njenim de fakto liderom.
Poseta dolazi u vreme skoro pa rekordnih cena nafte u SAD, a očekuje se da će Bajden naterati saudijske zvaničnike da se obavežu na povećanje proizvodnje.
Bela kuća je pokušala da umanjila značaj sastanka Bajdena sa princom Muhamedom, saopštivši da će se on sastati i sa drugim arapskim liderima na konferenciji u Džedi u subotu.
U međuvremenu, BBC je došao do saznanja da su vlasti u Rijadu u novembru prošle godine zatvorila saudijsko-američkog biznismena u 70-im godinama.
Informacija je stigla od člana njegove porodice, koji je zatražio anonimnost.
Rođaci ljudi koji su zatvoreni u Saudijskoj Arabiji često ne objavljuju vesti o njihovim hapšenjima jer se plaše posledica.
Pomenuti biznismen je nestao po dolasku u Saudijsku Arabiju prošlog novembra.
Član njegove porodice veruje da je pritvaranje možda posledica objava na društvenim mrežama u kojima je kritikovao saudijske vlasti.
Izvor u američkom Stejt departmentu rekao je za BBC da to odeljenje nema veći prioritet od zaštite američkih državljana u inostranstvu, ali da zbog zaštite privatnosti neće davati dalje komentare.
Saudijska Arabija otvorila vazdušni prostor
Bajden je doputovao u Džedu direktno iz Izraela – nešto što je ranije bilo zabranjeno.
Saudijska Arabija, koja zvanično ne priznaje Izrael i decenijama je vodila regionalni bojkot jevrejske države, ranije je najavila da će dozvoliti svim prevoznicima da koriste njen vazdušni prostor.
To se smatra gestom dobre volje prema Bajdenu i Izraelu.
Bajdenov cilj je da pokuša da pomogne integraciju Izraela u regionalne tokove, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane, kao deo napora da se suprotstavi pretnji iz Irana.
Saudijska Arabija i Iran su regionalni rivali, dok Izrael smatra Iran najopasnijim neprijateljem.
Iran ne priznaje pravo Izraela na postojanje i više puta je pozivao na njegovo eliminisanje.
Međusobna zabrinutost oko Irana dovela je do uspostavljanja nezvaničnih bezbednosnih i obaveštajnih veza između Saudijske Arabije i Izraela.
Kada je Bajden započeo turneju, iranska mornarica je u petak predstavila brodove i podmornice koje mogu da nose naoružane dronove.
Saudijska Arabija je dugo bila važan saveznika SAD, služeći kao glavni dobavljač nafte i kupujući američko oružje vredno milijarde dolara.
Međutim, odnos dve zemlje našao se na ispitu poslednjih godina, posle okretanja SAD ka Aziji, povlačenjem snaga protivvazdušne odbrane sa Bliskog istoka i Bajdenovim izjavama da su mu pitanja ljudskih prava glavni element spoljne politike.
