Govor predsednice EFJ Maje Sever u Ankari, Turska – 18. jun 2026.
Čini mi se da svake godine, kada vam se obratim na otvaranju naše godišnje skupštine, pojavljuju se nove pretnje, novi razlozi za zabrinutost i novi primeri erozije demokratskih standarda širom Evrope. Ipak, svaka godina nas takođe podseća zašto je novinarstvo važno. Jer kada su sloboda i demokratija pod napadom, novinari i novinarke su prvi koji ih brane.
Svaki put kada pomislimo da smo dostigli granice političke polarizacije, društvenog nepoverenja i otvorenih napada na medije, stvarnost nas razuveri i pokaže da se prostor slobode može još više suziti, da se prag prihvatljivog nasilja nad novinarima i novinarkama može još više podići, i da oni koji svoju moć grade na manipulaciji i strahu uvek pronalaze nove načine da oslabe upravo one koji postavljaju pitanja, proveravaju činjenice i traže odgovore.
Podaci koje danas imamo nisu samo statistika; oni su precizna dijagnoza stanja demokratije u Evropi i svetu. Prema najnovijim podacima Media Freedom Rapid Response, u protekloj godini zabeleženo je gotovo 1.500 kršenja slobode medija širom Evrope, pri čemu su hiljade novinara i novinarki izloženi pretnjama, fizičkim napadima, strateškim tužbama i onlajn zlostavljanju. Posebno je zabrinjavajuće to što su digitalno uznemiravanje i koordinisane kampanje protiv novinara i novinarki među najbrže rastućim pretnjama, što pokazuje da se stari oblici gušenja medijskih sloboda sada sprovode kroz nove tehnološke alate.
Svedočimo ne samo porastu pretnji novinarstvu, već i dubokoj promeni odnosa snaga u informacionom prostoru, gde, pored političkih aktera, sve veći uticaj preuzimaju globalne tehnološke kompanije. Ove kompanije nisu odgovorne ni biračima ni demokratskoj kontroli, ali kroz svoje algoritme i poslovne interese određuju koje informacije dolaze do građana, koje nestaju u digitalnoj buci i kakav oblik javne debate u našim društvima na kraju dobija.
Kada Mark Zakerberg odluči da je novinarstvo manje vredno od sadržaja dizajniranog da izazove emocije i polarizaciju, lokalni mediji gube publiku i prihode.
Kada Elon Mask, pod zastavom apsolutne slobode govora, oslabi zaštitne mehanizme javnog diskursa, posledice ne snose milijarderi iz Silicijumske doline, već novinari i novinarke na terenu, naši građani i sama demokratija.
A kada kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom koriste milione novinarskih tekstova za treniranje svojih modela bez saglasnosti ili pravične naknade, suočavamo se s pitanjem koje nije samo ekonomsko, već duboko demokratsko: može li društvo da opstane ako sistematski iskorišćava one koji proizvode proverene informacije, a istovremeno ne stvara uslove da taj rad opstane?
Novinari i novinarke širom Evrope i dalje su optuživani za sve, dok su istovremeno nedovoljno plaćeni i rade u nesigurnim uslovima. Društvo koje očekuje kvalitetno novinarstvo, a ne obezbeđuje novinarima i novinarkama dostojanstvene uslove rada, polako odustaje od sopstvenog prava da bude informisano.
Zato naša odgovornost danas prevazilazi profesionalne interese i sindikalne zahteve. Mi ne branimo samo poslove ili redakcije; mi branimo pravo građana da znaju. Zato se borimo za punu primenu Evropskog akta o slobodi medija, za zaštitu izvora, za dostojanstvene uslove rada, za pravičnu naknadu za naš sadržaj i za jačanje evropske javne sfere u kojoj javni interes nije potčinjen političkoj ili ekonomskoj moći.
Okupljeni ovde u Turskoj, zemlji čiji su novinari i novinarke prečesto plaćali visoku cenu za odbranu slobode izražavanja, znamo da borba za slobodne medije nikada nije bila samo pitanje jedne profesije; to je uvek bilo pitanje prava društva da zna istinu o sebi. Zato se zalažemo za snažniji program AgoraEU sa posebnom linijom za medije i novinarstvo, uključujući izdvajanje najmanje 20 odsto njegovog budžeta za kvalitetno i nezavisno novinarstvo;
za punu i delotvornu primenu Evropskog akta o slobodi medija, ne samo na papiru već i u praksi;
za snažnu zaštitu novinara i novinarki od SLAPP tužbi, političkog pritiska i digitalnog nasilja;
za zaštitu novinarskih izvora i uredničke nezavisnosti;
za transparentno vlasništvo nad medijima i nezavisne javne servise;
za poštenu platu i dostojanstvene uslove rada za novinare i novinarke širom Evrope;
i za pravedan digitalni ekosistem u kojem su velike platforme i AI kompanije obavezne da transparentno objasne kako koriste novinarski sadržaj, da ga pravedno nadoknade i da vrate deo vrednosti koju trenutno izvlače iz evropskog medijskog prostora.
Stojimo uz naše kolege i koleginice koji izveštavaju iz ratova i kriznih zona, od Ukrajine do Gaze i dalje.
Važno je što smo se okupili ovde u Turskoj, gde naše kolege i koleginice svakodnevno nastavljaju da se bore za nezavisno novinarstvo. Njihova hrabrost pred pritiscima, cenzurom i neizvesnošću podseća nas da sloboda medija nikada ne sme biti uzeta zdravo za gotovo i da je solidarnost među novinarima preko granica i dalje jedno od naših najjačih oružja.
Zato mi je drago što smo se okupili iz svih delova Evrope, kao i što nam se pridružila predsednica IFJ-a, Zuliana Lainez, koja je doputovala iz Perua na ovu konferenciju.
Takođe bih želela da izrazim iskrenu zahvalnost našim domaćinima, Udruženju novinara, na toplom gostoprimstvu i odličnoj organizaciji.
Dokle god postoje novinari i novinarke koji su spremni da postavljaju pitanja, istražuju moć i brane javni interes, postojaće i nada za demokratiju.
Dokle god imamo snagu i srce za zajedničku borbu i solidarnost, ne postoje pretnje koje ne možemo prevazići.
Nećemo odustati od novinarstva.
Izvor: EFJ, prevod NUNS
