Izuzetno
visok postotak građana (čak tri četvrtine uzorka od 2.208 ispitanika) smatra
domaće medije „manipulativnim i nerealnim sa previše negativnih
vesti“, dve trećine želi više obrazovnog programa, svaki treći ispitanik
se žali na nedostatak dokumentarnih emisija, dok 25 odsto misli da publici
treba ponuditi bogatiji informativni program.
Prema
istraživanju „Stari i novi mediji i medijska zavisnost publike“, oko
64 odsto ispitanika tvrdi da koristi medije u većoj meri nego pre deset godina,
a interesantan je i podatak da trenutni procenat medijske zavisnosti publike
iznosi skoro 68 odsto, sa posebnim akcentom na povećanje zavisnost od novih
medija, pre svih Interneta.
Obrazovna, polna, starosna… struktura
„medijskih zavisnika“ razlikuje se u odnosu na analizu sadržaja koji
35 odsto ispitanika čini „srećnim“ osobama, nasuprot „zbog
medija nesrećnih“ 16,5 procenata.
Razlog
za ovakvu percepciju medijskih sadržaja Tanjugov sagovornik, zamenik
predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, vidi u tome što su
„ljudi siti političara i žive sve lošije“ i slaže se da im je
potrebno ponuditi pozitivni program.
„Ljudi
su siti političara, sve zajedno nas mrze kao Nemce i najradije bi voleli da nas
nema, da nas ne čuju niti vide. To je, negde, i normalno zato što žive sve
lošije, za šta su krivi političari“, smatra Vučić.
Za
razliku od drugih, tvrdi, partija koju predstavlja u medijima „svesna je
svojih slabosti“ i odnosa ljudi prema njenom programu, ali naglašava da
„moraju (naprednjaci) da objasne ljudima šta su negativno drugi
uradili“.
Rezultate
istraživanja psiholog Bora Kuzmanović vidi kao posledicu potrebe ljudi za
optimističnim porukama i kaže za Tanjug da politički govori ne treba da se
svode na „primere lažnih uspeha“, već na to „kako izaći iz
aktuelne krize“.
Realno
je da građani traže od političara da nastupaju pozitivno, ali ne tako što će im
nuditi iluzije i lažnu nadu za prevazilaženje problema, već konkretna rešenja.
„Ljudi
su željni optimističnih poruka. Žele da čuju nešto konkretno i pozitivno, a ne
negativno“, izričit je Kuzmanović, uz podsećanje da se dugo priča o
izlasku iz krize, ali da se prava rešenja ne vide.
Nije realno očekivati, kako predviđa, da
političari prestanu da šalju negativne poruke usled sveukupne ekonomske situacije,
ali i činjenice da u nastupima pokušavaju da „dobiju poene za svoju
političku opciju“.
„Pošto
se bliže izbori nastupi dobijaju obeležja predizborne kampanje koja nikada nije
bila ‘fer utakmica’, već borba u kojoj su upotrebljavana sva sredstva“,
upozorio je Kuzmanović i ponovio da nije realno očekivati da političari u
svojim nastupima ne koriste negativnu retoriku.
Uporedo
sa problemom prezasićenja političkim sadržajima uočljivo je i da samo jedan deo
građana Srbije želi „ozbiljnije“ programske sadržaje, dok drugi
„čita tabloide i izdanja sa mnogo više fotografija nego teksta“.
„I
televizija pokazuje takav trend, za šta je dokaz velika gledanost programa tipa
„Veliki brat“ i „Farma“. Svakako, građana ima različitih
kao i programa, ali je i dalje većina željna senzacionalizma“, iskustvo je
Kuzmanovića.
