Ovo pitanje bi
pre samo nedelju dana izazvalo nešto između osmeha i podsmeha, ali danas
postoji odgovor na njega – sve troje su, ničim izazvani, imali potrebu da javno
izraze svoje emocije (mržnju) prema pripadnicima jevrejskog naroda. Kad je reč
o reakcijama, tu prestaje sva sličnost između ovih antisemitskih ispada, budući
da je Galijanova izjava izazvala pravi cunami kritika u svetu mode i džet seta.
Izvršni direktor „Diora” Sidni Toledano izjavio da je kompanija rešila da
otpusti ovog modnog dizajnera zbog „odvratne prirode njegovog ponašanja”.
Dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu Natali Portman sa gnušanjem je odbila
da nosi njegovu haljinu prilikom dodele najprestižnije filmske nagrade, iako je
to bilo predviđeno ranijim „modnim” scenarijem. Modna ikona Karl Lagerfeld je
ocenio da je to „grozan” imidž za modu i da „postoje stvari koje se jednostavno
ne rade”.
I
Galijana su pojedinci pokušali da opravdaju njegovim ekstravagantnim
ponašanjem, ali to su bili izuzeci. I – nije mu pomoglo ni izvinjenje.
U
Srbiji antisemitski ispad u „rijalitiju” mnogi opravdavaju time što akteri „ne
znaju istoriju” umesto da uzmu u zaštitu one prema kojima je usmeren govor
mržnje. Nijedna javna ličnost na političkoj, kulturnoj, verskoj i medijskoj
javnoj sceni Srbije nije do danas osetila potrebu da komentariše, a kamoli
osudi antisemitske izjave izrečene u jednom od najgledanijih rijaliti programa
u Srbiji, a Više javno tužilaštvo je tek nakon podizanja medijske prašine
pokrenulo istražni postupak protiv Maje Nikolić i Miloša Bojanića, zbog
osnovane sumnje da su izvršili krivično delo izazivanja nacionalne, verske i
rasne mržnje i netrpeljivosti u rijalitu programu „Dvor“ koji emituje
televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Iza
kulisa ove glasne „tišine” nazire se jedno mnogo ozbiljnije pitanje – da li se
nedostatak reakcije na ove antisemitske izjave može posmatrati u svetlu teze da
smo kao društvo oguglali na govor mržnje, gluposti i primitivizma? Možda
reakcija javnosti izostaje i zbog toga što se stiče utisak da se u
televizijskom programu može dogoditi i izreći svašta, što će za posledicu imati
– ništa!
Odgovor
na pitanje – šta Republička radiodifuzna agencija može da uradi tim povodom,
osim brojnih opomena i bezbrojnih upozorenja koje je do sada izrekla, glasi –
može da privremeno oduzme dozvolu za emitovanje programa, na nekoliko sati ili
na 30 dana. Umesto da to uradi u slučaju televizija koje emituju neprihvatljiv
program bar na sat vremena i time pošalju jasnu poruku, RRA kao da je već
iskoristila sve instrumente koje ima na raspolaganju sada traži pooštravanje
kaznene politike, odnosno dopune Zakona o radiodifuziji na osnovu kojih bi
mogla emiterima da neposredno izriče finansijske kazne. Šta još treba da se
desi u programu da bi nekoj televiziji bila oduzeta dozvola za emitovanje?
Autor:
Katarina Đorđević
