EN
On sumnja u vakcine protiv COVID-19 pa tako niko iz njegove porodice nije ni vakcinisan.
Slamniku je po profesiji predavač nemačkog jezika u jednoj privatnoj školi na Kosovu a o vakcinama protiv korona virusa se informiše putem interneta, odnosno putem društvenih mreža.
„Moja porodica i ja smo protiv vakcinacije, posebno ove obavezne vakcinacije koja je u toku, jer pre svega nemamo završnu fazu (ne zna se efikasnost vakcine)”, kaže Slamniku.
Vakcinacija protiv COVID-19 na Kosovu nije obavezna ali na osnovu epidmioloških mera koje su uvedene u cilju sprečavanja širenja korona virusa, građani su dužni da imaju sertifikat o vakcinaciji prilikom ulaska u ugostiteljske objekte ili ukoliko žele da putuju. Ako nisu vakcinisani, onda za pomenute kategorije moraju da imaju negativan test na korona virus.
Sa Slamnikuom stav deli još nekoliko sagovornika sa Kosova, koji su govorili za Radio Slobodna Evropa (RSE). Oni odbijaju da se vakcinišu jer ne veruju da korona virus uopšte postoji.
Među njima su i Bljerim Urući (Blerim Uruqi) iz sela Bresalce, opština Gnjilane, kao i Gzim Gaši (Gezim Gashi) iz Istoka kod Peći. O korona virusu se, kažu, informišu putem Facebook-a.
Od posledica COVID-19, koji izaziva korona virus, širom sveta je od početka pandemije preminulo više od pet miliona ljudi.
Na Kosovu je do 2. novembra od ove zarazne bolesti preminulo 2,977 osoba.
Preko milion korisnika Fejsbuka na Kosovu
Nalog na društvenoj mreži Facebook i Instagram ima preko million građana Kosova.
Stručnjak za društvene mreže na Kosovu Valjon Keroli (Valon Kerolli) u izjavi za Radio Slobodna Evropa(RSE) kaže da građani Facebook često koriste kao sredstvo informisanja.
„Facebook je do prošle godine dozvoljavao objave protiv vakcina. Sada je Facebook ‘objavio rat’ tim osobama i stranicama, ali kod nas je glavni problem albanski jezik. Facebook funkcioniše na osnovu veštačke inteligencije, a albanski jezik je malo komplikovaniji i objave protiv vakcine mogu da promaknu“, objašnjava Keroli.
On smatra i da bi na Kosovu trebali da postoje fact-checkers (oni koji proveravaju informacije) koji bi u saradnji sa Facebook-om mogli da se bore protiv lažnih vesti na društvenim mrežama.
„Uglavnom borbu (protiv lažnih vesti) vodi sam Facebook jer naša Vlada nije vodila neku kampanju protiv lažnih vesti. Tu je još jedan problem, na Kosovu je puno počela da se koristi društvena mreža Tik-Tok. Ako se pročitaju komentari, većina ljudi koji su odlučili da se ne vakcinišu su pod uticajem Tik-Toka, a ima i onih koji vode propagandu protiv vakcine“, napominje Keroli.
Facebook je u junu ove godine saopštio da je tokom pandemije korona virusa izbrisao 18 miliona objava protiv vakcine. A Tik-Tok je društvena mreža na kojoj se objavljuju video snimci.
Zašto se veruje lažnim vestima?
Dren (Gerguri) Grguri, predavač na odseku za novinarstvo pri Univerzitetu u Prištini, prati širenje lažnih vesti o korona virusu od samog početka pandemije.
On za RSE ocenjuje da je kritičko razmišljenje od velikog značaja kada su u pitanju informacije koje se plasiraju putem društvenih mreža, i dodaje da sami građani treba da se informišu o medijima koje čitaju i da umeju da prepoznaju kredibilne izvore.
Ukoliko kritičko mišljenje ne postoji, kaže Grguri, građani mogu da dođu u situaciju da odluku o vakcinaciju donesu na osnovu dezinformacija.
Smatra i da je Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Vladom Kosova, trebalo da pokrene agresivniju kampanju protiv lažnih vesti.
„Da je postojala kontinuirana kampanja institucija u medijima, na televiziji ali i na portalima, stvorio bi se narativ koji bi vodio ka vakcinaciji. Naše institucije nisu sprovele tu kampanju, tako da se stvorio pogodan teren za druge da kreiraju retoriku protiv COVID-19 i protiv vakcine“, ocenjuje Gerguri i dodaje da nije bilo teško plasirati takvu retoriku kosovskom društvu.
Ministarstvo zdravlja: Verujte u činjenice i vakcinišite se
Iz kosovskog Ministarstva zdravlja navode da su građani od početka procesa imunizacije imali sve detaljne podatke o vakcinaciji i rasporedu vakcinacije, te napominju da ne izostaju ni pozivi za imunizacijom protiv korona virusa.
Podvlače da su se kroz medije plasirali isključivo naučno potvrđeni podaci oko vakcinacije.
Uz apel građanima da se vakcinišu, iz Ministarstva zdravlja poručuju i da se najnovije informacije mogu naći na stranicama Ministarstva zdravlja i Nacionalnog instituta za javno zdravlje.
Takođe, napominje se da je Vlada Kosova od samog početka ugovarala dobijanje vakcina koje je odobrila EMA (Evropska agencija za lekove) i FDA (Federalna agencija za lekove), čija je efikasnost i bezbednost dokazana.
Ministarstvo zdravlja Kosova kaže da ima dovoljno vakcina na raspolaganju i da su sve dostupne vakcine bezbedne i efikasne.
Građanima Kosova su trenutno dostupne vakcine dva proizvođača, Pfizer i AstraZeneca.
Na Kosovu je u poslednje vreme povoljnija epidemiološka situacija, odnosno registruje se znatno manji broj novoinficiranih i preminulih ali je isto tako opala i zainteresovanost za vakcinacijom.
Na osnovu podataka Ministarstva zdravlja od 2. novembra, na Kosovu je u poslednja 24 časa 5.751 osoba primila vakcinu protiv COVID-19. Prvu dozu vakcine je do sada primilo 1.568.983 građana Kosova a drugu 730.037.
