„Udruženje podseća da su, uz časne izuzetke, domaći mediji početkom
protekle decenije raspirivali najniže strasti, promovišući mržnju
i smrt i igrajući besramnu ulogu ratne propagandne mašinerije u
službi jednog zločinačkog režima. Ako ni zbog čega drugog, onda
su zbog toga obavezni da se danas ponašaju sasvim suprotno“, piše u
saopštenju.
To novinarsko udruženje optužilo je političke, intelektualne, verske i
druge elite, kao i vrhove vojske, javne i tajne policije, da i dalje,
„uporno i beskrupulozno“ žele da građane Srbije „drže u mentalnoj
izolaciji od stvarnosti i istine i od ostatka sveta“.
„Ukoliko elite pokušavaju da lažiraju i relativizuju nedavnu krvavu
prošlost, mediji na to nemaju pravo. Stvari se moraju nazivati pravim
imenom, zbog dostojanstva žrtava pre svega, ali i zbog budućnosti
ovih prostora i budućnosti naše dece, koju nemamo pravo da večno
ostavimo u blatu u kojem se sada valjamo“, navodi se u saopštenju.
NDNV je ocenilo da se ni deset godina posle genocida koji se desio u
Srebrenici u medijima u Srbiji „i dalje koriste različiti eufemizmi
za konkretan zločin u kojem je, za nekoliko dana, pogubljeno između
sedam i deset hiljada Bošnjaka“.
„U medijima i javnom govoru uporno se izbegava reč ‘genocid’, iako je
i sudskim putem, pred Haškim tribunalom, u procesu protiv generala
Radislava Krstića, taj ratni zločin tako okvalifikovan. Nazovimo
stvari pravim imenom“, piše u saopštenju.
„Takva uređivačka politika domaćih medija ne svedoči ni o čemu
drugom do o nedostatku ili nepostojanju saosećanja sa žrtvama. A
bilo bi lepo samo da sebi samima postavimo pitanje: ‘A kako bi nama
bilo da nam se to dogodilo?'“, piše u saopštenju.
Udruženje je ocenilo da je saznanje o istinama o strašnim zlodelima
koja su počinjena u ime cele nacije „bolno, ali je mnogo bolnije,
strašnije i pogubnije ćutanje o tim zlodelima“.
„Mediji u Srbiji imaju moralnu i profesionalnu obavezu da taj zid
ćutanja i laži napokon sruše“, navodi se u saopštenju.
