EN
Giganti društvenih medija biće primorani da predaju podatke o anonimnim korisnicima koji objavljuju postove s klevetama u, kako australijska vlada tvrdi, prvim merama u svetu za borbu protiv trolova, ukazuje Tajms, prenosi RSE.
Australijski premijer Skot Morison rekao je u nedelju, 28. novembra da će zakon, koji će zahtevati od Fejsbuka i Tvitera da otkriju identitet trolova, biti predstavljen u parlamentu ove nedelje.
Zakona će omogućiti žrtvama da podnesu tužbu za klevetu ako se štetni postovi ne uklone, ističe londonski list, dodajući da će postojati dva načina da se razotkriju trolovi i reše sporovi.
Ako neko misli da je oklevetan, maltretiran ili napadnut na društvenima mrežama, moći će preko mehanizma za žalbe da od platforme traži uklanjanje uvredljivog materijala. Ako se sadržaj ne povuče, oštećeni mogu otići na sud tvrdeći da su oklevetani i primorati platformu da pruži podatke o osobi koja je objavila sporan post i ta osoba onda može biti tužena.
Premijer Morison je upozorio internet gigante da će morati da prikupe identifikacione podatke, kao što su imejl adresa ili telefonski broj, za sve koji imaju nalog na njihovim mrežama.
Opozicioni lider Entoni Albaniz rekao je da će njegova Laburistička partija sačekati da vidi detalje zakona pre nego što iznese stav, ali je postavio pitanje koliko se lako mogu izbeći uvedene mere, pošto bi trolovi jednostavno mogli da zatvore svoj australijski nalog i koriste stranu adresu da ga ponovo otvore.
Odgovornost na internet gigantima
Prema predlogu australijske vlade, platforme društvenih medija biće u obavezi da otkriju identitet anonimnih trolova ili će se one suočiti s isplatama za klevetu, ističe Blumberg.
Ljudi koji veruju da su oklevetani na internetu moći će da dobiju sudske naloge koji zahtevaju da internet giganti kao što su Tviter i Meta platforms (Meta Platforms Inc.), kompanija koja je bila poznata kao Fejsbuk, identifikuju pojedince odgovorne za postove ili će, prema Morisonovim rečima, one morati da plate troškove klevete.
Prema postojećem zakonu, kompanije društvenih medija ne smatraju se izdavačima materijala koji se postavlja na njihove platforme, objašnjava Blumberg. Ako korisnik objavi komentar s klevetom na Fejsbuku, pravnu odgovornost snosi vlasnik stranice.
Portparolka Mete rekla je da kompanija čeka da vidi detalje predloga, dok Tviter još nije komentarisao.
Zakoni naklonjeni žrtvama kleveta
U Australiji su inače tužbe za klevetu lakše dobijaju nego u drugim zemljama zbog zakona koji su naklonjeni ljudima koji podnose tužbe, navodi Volstrit žurnal, dodajući da u toj zemlji sloboda govora nije zaštićena ustavom.
Zato optuženi za klevetu, na primer, neki mediji, mora dokazati da je izjava istinita, dok je u SAD, gde Prvi amandman štiti slobodu govora, na tužitelju da dokaže da je izjava s klevetom lažna.
Predlog zakona o borbi protiv trolova iznet je pošto je najviši sud Australije u septembru utvrdio da su novinske organizacije zakonski odgovorne za komentare na svojim stranicama na društvenim mrežama, ukazuje list.
Visoki sud Australije u presudi u septembru je utvrdio da su medijske kompanije olakšavale i podsticale komentare korisnika kreiranjem svojih javnih Fejsbuk stranica i objavljivanjem sadržaja na njima. Prema sudu, medijske kompanije su odgovorne za svaki klevetnički sadržaj koji se pojavi na njihovim Fejsbuk stranicama jer se smatraju izdavačima komentara.
Odluka Visokog suda uplašila je medijsku industriju u Australiji i inostranstvu, ističe Volstrit džurnal, dodajući da je televizija CNN ograničila pristup svojim stranicama na Fejsbuku u Australiji posle presude, dok su neki pravni stručnjaci upozorili da bi to moglo da ugrozi mogućnost medijskih kompanija da promovišu novinarski rad od javnog interesa.
„Premalo i prekasno“
Dok australijska vlada najavljuje neke od najstrožih zakona na svetu u borbi protiv trolova, stručnjaci kažu da oni ipak neće pomoći u suzbijanju maltretiranja na internetu ili sajber mržnje, ukazuje Gardijan.
Ekspertkinja za sajber mržnju i autorka knjige „Troll Hunting“ Džindžer Gorman, rekla je da zakon neće učiniti dovoljno u borbi protiv onlajn zlostavljanja.
„Sve u svemu, rekla bih da je ovo premalo i prekasno – toliko je stvarne štete već učinjeno. I ovo ne ide dovoljno daleko“, rekla je Gorman, dodajući da bi platforme društvenih mreža morale da štite javnost, pošto neprestano objavljuju šokantan sadržaj bez ikakve odgovornosti.
Ona je rekla da je slučaj Nemačke, u kojoj kompanije društvenih medija mogu biti kažnjene sa do 50 miliona evra ako ne izbrišu postove koji sadrže rasistički, klevetnički ili na drugi način nezakonit govor u roku od 24 časa, pokazao da vlade mogu da preduzmu ozbiljne mere.
S druge strane, dr Lorin Rouzvorn s Univerziteta u Melburnu rekla je da je lakše utvrditi da je nešto kleveta nego kad je reč o trolovanju i mržnji, pošto definicija tih pojmova može biti subjektivna.
„Na primer, da li je ponovljeno iznošenje snažno formulisanog mišljenja koja se razlikuju od vašeg trolovanje? Neki ljudi bi rekli da, drugi bi rekli ne“, objasnila je ona.
Rouzvorn je takođe ukazala da je jedno od ključnih pitanja predloženog zakona prikupljanje ličnih podataka i komplikacije koje dolaze s tim. „Ko će platiti verifikaciju? Ako podaci nisu zaista verifikovani, pretpostavljam da će najproblematičniji korisnici društvenih medija jednostavno uneti lažne podatke.“
