EN
Ne samo opasni pridevi, već izmišljene konstrukcije i optužbe za odstrel, obiluju u filmu koji je emitovan u dnevniku televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Za razliku od nekih prethodnih video uradaka, ovaj je potpisan – imenom novosadskog novinara i aktiviste Tomislava Lovrekovića i produkcijske kuće NB Production, koja pod takvim imenom u privrednom registru ne postoji.
Lovreković, autor filma, javnosti je poznat po tome što je potpredsednicu SSP-a Mariniku Tepić prošle godine gađao kokoškom. Istraživački novinari, opozicija, ali i ministri u aktuelnoj Vladi, bivši visokopozicionirani pripadnici MUP-a, diplomate i mafija osumnjičena za najteža krivična dela – u istom košu. U filmu se jasno i više puta ponavlja – oni rade o glavi predsednika i njegove porodice, sa krajnjim ciljem rušenja Srbije.
„Interesantno je da ovog puta nisu spominjali imena, već su samo puštali slike. Kao pametni su, pa ne možemo da ih tužimo. Poruka je da se svi mi koji se u filmu pominjemo predstavljeni kao zaverenici, a zna se šta se sa zaverenicima radi – oni moraju da budu pogubljeni. E sad je pitanje za vlast šta će da nam rade, hoće li da nas pohapse ili nam je ovo poruka da bežimo“, kaže direktor NjuzMaks Adrija Slobodan Georgiev.
A ti novinari jesu objavljivali velika istraživanja o korupciji i kriminalu u koje su bili upleteni pojedinci iz aktuelne vlasti, ali i članovi porodice predsednika. Urednik KRIK-a kaže to su klasične novinarske priče u javnom interesu koje bi bile objavljene svuda na zapadu, a objašnjenja i dalje čekaju od predsednika.
„Zbog čega se njegov brat viđao sa Zvonkom Veselinovićem, koji je pod američkim sankcijama. Nikad nije objasnio kontakte koje njegov sin ima sa tim čuvenim Acom Rošavim, koji je bio blizak Belivuku nekada. Bilo bi logično da predsednik objasni te kontakte javnosti, da bi razumeli zašto oni postoje, a umesto toga sve što dobijamo su ovakvi napadi“, navodi za N1 urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.
„Ovako nešto mogu da tumačim kao pripremu za mnogo veću represiju prema svim kritičarima vlasti, uključujući i novinare među nama koji samo žele slobodu medija, slobodu ogovora, slobodu izražavanja i prestanak neprtestanog ometanja i iznurivanja svih nas“, ističe direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen.
Zbog ovoga reagovala su novinarska udruženja.
„Jako smo zabrinuti zbog načina na koji se novinari, pojedinci i redakcije povezuju sa određenom grupom kriminalaca i potencijalne opasnosti koja se na taj način stvara za novinare i redakciju u kojima ti novinari rad, a koje zapravo sugerišu gledaocima na to da ovi istraživački portali i njihovi novinari rade protiv Srbije. Na ovaj način se crta meta novinarima na čelo, a slične načine smo imali prilike da vidimo i u prošlosti“, saopštio je NUNS.
„Imajući u vidu šta se sve tragično događalo nakon emitovanja i publikovanja sličnih sadržaja u bliskoj i daljoj prošlosti, priznajem da se plašim kakve posledice može da prozrokuje sinoćnja hajka na naše kolege koje su već bile mete sličnih napada. Pozivam regulatora da reaguje u skladu sa zakonom“, poručuje Veran Matić.
Ako krenemo unazad, sa gotovo istim ciljem, pisani su tekstovi i emitovani kratki filmovi. 2019. godine tekst Ištvana Kaića, koji se predstavlja kao medijski analitičar, a nekada je bio poznat kao saradnik Insituta za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića, u celosti je prenet na portalima televizija Pink i Happy, ali i listova Informer i Večernje novosti. Godinu dana ranije Ilustrovana Politika objavljuje tekst ‘Psi su pušteni’ iz pera Đorđa Martića, nekadašnjeg glavnog urednika Politike ekspres koji je objavio tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, samo nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije. Oktobra 2017. pred izbore u Kosovskoj Mitrovici ista televizija Pink emitovala je nepotpisan film u kome se satanizuje Oliver Ivanović, koji je tri meseca kasnije i ubijen.
