Ažubalis
je, na skupu „Mediji u Srbiji na prekretnici“,ocenio da je u svih 56
država OEBS smatraju su uloge nevladinog sektora i nezavisnih medija osnovni
postulati demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava.
On
je, međutim, naglasio da se u mnogim od državama članica OEBS ni danas ne može
reći da je bavljenje novinarstvom bezbedna profesija i da nema pretnji
novinarima i medijskim radnicima.
Ministar
kulture Srbije Predrag Marković istakao je da je Radna grupa Ministarstva
kulture za 2,5 meseca napravila Nacrt medijske strategije, da je javna rasprava
trajala ceo jun, ali da je, zbog primedbi, rok za raspravu produžen do 15.
jula.
Marković
je istakao da je Radna grupa, do detalja, insistirala na isključivosti u tri
oblasti, vlasništvom nad medijima,
koncentraciji vlasništva i izlasku države iz medija.
Vlasništvo
mora da bude jasno definisano i vidljivo, smanjenje koncentracije ne samo
vlasništva, nego i uticaja, kao i potpuna deetatizacija medija, osim i slučaju
javnih servisa Srbije i Vojvodine, naveo je Marković.
Marković
je naglasio da se u Nacrtu strategije navodi da država mora da izađe iz medija,
onima u kojima je vlasnik I osnivač, što je izazvalo najviše nerazumevanja i
primedbi, koje će morati da budu uzete u obzir.
Ne
želimo da sada razvodnjavamo posao, rekao je Marković I izneo očekivanje da će
krajem avgusta ili početkom septembra, biti usaglašen konačni tekst koji će ići
predVladu
Srbije.
Marković
je naglasio da je tokom javnih rasprava uglavnom bilo reči o elektronskim
medijima i agencijama, ali se nije toliko pažnja posvećivala položaju štampanih
medija.
Prema
njegovim rečima, postoje predlozi da se ide na smanjenje ili ukidanje poreza na
dodatu vrednost, smanjenje akciza na uvoz materijala za štampane medije koji se
ne proizvode u Srbiji.
Član
Radne grupe za izradu Nacrta medijske strategije Zoran Sekulić izjavio je da je
procena članova ove grupe bila da povlačenje države iz medija ima politički i
ekonomski značaj, ali da nema iluzija da država koristi I sofisticirane metode
uticaja i na privatne medije.
Vlasničko
povlačenje iz medije obustavlja institucionalne mogućnosti uticaja na rad
medija i njihovo korišćenje kao sredstva političke borbe i uticaja, rekao je
Sekulić.
On
je podsetio da su mediji u vlasništvu države i „na budžetu“, pa
postoji i ekonomski uticaj na njihov rad, kao I stvaranje nelojalne
konkurencije privatnim medijima.
Srbija
je sa ovim dokumentom na prekretnici, jer je stvorena prilika da se medijska
scena dovede u red i uskladi sa najboljim evropskim tradicijama, istakao je
Sekulić.
Bojim
se da će država ili nvalst na svim nivoima, ako propustimo priliku, medije i
ubuduće tretirati kao sredstvo, oruđe političke borbe, a ne kao autonomnu
društvenu oblast koja služi javnom interesu i ima legitimne komercijalne interese.
Sekulić
je istakao da u Srbiji ima oko 70 medija koji su delimično ili u potpunosti u
vlasništvu države, a da je Radna grupa smatrala da je rok od 18 meseci
optimalan za izlazak države iz medija i da se nije kalkulisalo sa uticajem
predstojećih izbora.
Direktor
Asocijacije nezavisnih i elektronskih medija Saša Mirković ocenio je da je, za
transparentnost celog procesa, važno da svi dokumenti budu objavljeni na sajtu Ministarstva.
On
je precizirao da misli na Nacrt strategije i primedbe, ali i na dokument koji
će biti pred Vladom Srbije.
Na
osnovu onoga što smo čuli, izjava u nekim medijima, zaključujemo da će biti
nekih bitnih promena u odnosu na ono što je Radna grupa predložla, predvideo je
Mirković.
Regionalni
direktor Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Gordana Igrić istakla je da rokovi
od 18 meseci za izlazak države iz medija njoj zvuče kao predizborna kampanja.
Prema
njenim rečima, izbori su sledeće godine, a potom će doći možda neka druga
vlada, kojoj neće odgovarati da usvoji tu medijsku strategiju.
Možda
će vam se činiti da sam cinična, ocenila je Igrić, ali u celom regionu se
primećuje trend sužavanja pluralizma mišljenja.
