ENZato je, možda, neobično (ili nije?) da se upravo sa „takvog“, iscrpljenog juga ovih dana prolamaju najglasniji protesti u Srbiji zbog odluke Saveta RRA o dodeli nacionalnih frekvencija. Isprovocirala ih je činjenica da ovakvu frekvenciju nije dobila Televizija Pet, jedina takva kuća van Beograda koja se javila na nacionalni konkurs. O mogućim uzrocima i posledicama ovakve odluke Saveta RRA za Danas govori Slavica Nikolić-Ćorbić, direktorka i glavna i odgovorna urednica niške „Petice“.
Krajem prošle sedmice uložili ste zvaničan prigovor na odluku Saveta RRA. Šta ste naveli kao razlog?
– Uložili smo prigovor jer Savet Republičke radiodifuzne agencije pri odlučivanju nije poštovao Zakon o radiodifuziji, kriterijume koje je sam usvojio, svoj Statut i Pravilnik, a ni načelo javnosti u radu. Pri takvom odlučivanju, Televizija Pet je oštećena, uprkos tome što je imala jednu od najboljih tehničko-tehnoloških, programskih i kadrovskih ponuda. Po čemu je to ponuda Televizije Pet bolja – generalno i u odnosu na konkurentske televizije koje su dobile frekvenciju?
– Naš advokatski i stručni tim je ustanovio da je konkursna dokumentacija nekih učesnika, a posebno Košave i Hepija, neodgovarajuća i nepotpuna, zbog čega bi ih čak trebalo odbaciti. Tako je, na primer, Hepi televizija konkurisala za opšti, a dobila dozvolu za specijalizovan program. Zatim, naša tehničko-tehnološka dokumentacija može da se meri samo sa dokumentacijom televizije Foks, dok su mnoge televizije iza nas. Na primer, Hepi televizija u tehnološkom elaboratu kaže da će raditi i na SVHS formatu. To je skandalozno, jer to više ne rade ni lokalne televizije po Srbiji. Ista televizija u toj dokumentaciji ne pominje nijednu kameru! Slična je i tehničko-tehnološka dokumentacija televizije Košava.
I po kriterijumima za dodelu frekvencija bili smo u prednosti, mada je RRA prilikom obrazloženja o tome ko ih ispunjava, govorila neistine. Na primer, kriterijum „samoodrživosti“. Neke od televizija koje su dobile frekvenciju poslovale su sa gubicima, dok je TV5, koja postoji 12 godina, i u najtežim uslovima poslovala pozitivno. Zatim, kriterijum „iskustvo“. RRA kaže da najveće iskustvo imaju televizije Pink i B92, što je netačno, jer je TV5 osnovana nešto pre Pinka, a daleko pre televizije B92. Potom, kriterijum „gledanost“. Precizna merenja govore da je TV5 po gledanosti među prvih pet na jugu Srbije, a među prvih deset na teritoriji cele Srbije, dakle daleko ispred televizija Košava i Hepi. One su daleko iza nas i u dosadašnjem poštovanju zakona i borbi protiv piraterije. A da ne govorimo kolika je prednost TV5 u doprinosu televizija u sprovođenju zakonske regulative u oblasti radiodifuzije, što je takođe „kriterijum“. TV5, pa i ja kao njena glavna i odgovorna urednica, bili smo inicijatori sređivanja medijskog haosa u etru i pripremali zakonska rešenja. Naš cilj je bio da svi emiteri imaju istu startnu poziciju, a da njihov dalji rad zavisi isključivo od ispunjavanja profesionalnih standarda. A dogodilo se suprotno. Dogodilo se da nam „neko“ kaže: „Znate, mi smo glasali tajno i prema svojoj savesti.“ Takvo obrazloženje je suprotno samom duhu Zakona o radiodifuziji. „Svoja savest“ nikako ne može da bude osnovni kriterijum pri odlučivanju, već samo dodatni kriterijum u slučaju postojanja više kvalitetnih projektnih dokumentacija, kada odlučuju nijanse. Mada neki članovi Saveta RRA vole da koriste obrazloženje o „savesti“, jer su, pobogu, „ljudi visokog integriteta“, reč je, zapravo, o samovolji i nedopustivoj arbitrarnosti. „Svoja savest“ ne može biti opravdanje za tajno davanje glasova onima koji ne ispunjavaju uslove.
U odluci Saveta RRA o dodeljivanju dozvola sugeriše se da „Petica“nije dobila frekvenciju jer je među njenim vlasnicima „identifikovan“ kapital sestre Bogoljuba Karića, Olivere Nedeljković, koja se „suočava sa optužbama za privredni kriminal“. Da li je tačno da ona povlači svoj osnivački kapital?– Olivera Nedeljković mi je nedavno kazala da je – ako je to jedini razlog zbog kojeg TV5 nije dobila frekvenciju – spremna da proda ili ustupi svoj, inače manjinski, kapital. Nemam nikakvu nameru da branim Bogoljuba Karića, ali svako ko gleda TV5 zna da on nije imao nikakav uticaj na program. Pa, Karić je bio ministar u vreme kada se za TV5 moglo čuti da je opoziciona televizija. I kakva smo mi to, onda, „rezervna“ televizija Bogoljuba Karića, kako kaže predsednik Saveta RRA Nenad Cekić? A pri tom sa njim u Savetu RRA sedi vladika Porfirije, koji je učestvovao u udarnom muzičkom spotu Karićeve BK televizije. To je onaj sveštenik koji sedi u čamcu dok Karićeva ćerka peva „Srbijo majko“. Dakle, tvrdim da je kapital TV 5 jedan od najčistijih među svim televizijama koje su konkurisale. A ako su članovi RRA tako pasionirani tragači za „čistoćom“ kapitala, neka malo pogledaju poreklo kapitala ostalih televizija i njihovih vlasnika. Svašta bi mogli da ustanove.
A odakle u političkoj javnosti spekulacije da je jedan od vlasnika „Petice“ bivši premijer Srbije Zoran Živković ili „neki drugi funkcioner DS“?– Najverovatnije zbog toga što u naše programske i uređivačke ciljeve osim profesionalizma, istine i odgovornosti spadaju i zalaganje za demokratsku i građansku Srbiju. U danima borbe za novu, demokratsku Srbiju ti ciljevi su se podudarali sa nekim ciljevima građanskog otpora, na čijem su čelu bili DS i još neke stranke. Svi smo se mi tada viđali, sastajali, znali. Zoran Živković i ja smo vrlo bliski – ne krijem da mi je on prijatelj, nekad više, nekad manje. Ali, odgovorno tvrdim da Živković, niti bilo koji funkcioner DS, nemaju ni dinar kapitala u TV 5. I nikada nisu ni imali. Pa, upravo je Živković kao visoki funkcioner u Beogradu potpisao rešenje kojim se RTV B 92 daje velika zgrada na Novom Beogradu, a mi se i dalje zlopatimo u ovom prostoru. Uostalom, mogu reći, da je Živković bio suvlasnik, TV 5 ne bi bila ovde gde je sada.
Sada je, međutim, desetak nevladinih organizacija iz Niša iniciralo potpisivanje peticije za dodelu frekvencije „Petici“, kao i protiv „beogradizacije“ Srbije. Mislite li da će ovakva inicijativa imati efekta? Ili je ipak neophodan „hod kroz institucije“?– U Nišu se budi jedna nova energija koja već poprima političku dimenziju. Ispoljava se nezadovoljstvo građana zbog kompletne centralizacije Srbije – političke, finansijske, kulturne, medijske. I zbog bahatosti i ignorancije vlasti u prestonici prema svemu što je južno od Beograda. A tu živi 4,2 miliona stanovnika. Taj ogromni potencijal uopšte ne možete da vidite ni na jednom nacionalnom elektronskom mediju sa sedištem u Beogradu, osim kada su u pitanju elementarne nepogode, kriminal ili predizborne kampanje. Kao da u Srbiji van Beograda nema pameti i sposobnosti, značajnih i zanimljivih ljudi koji mogu kompetentno da govore o značajnim temama. U gledanim emisijama i tok-šouima takvih televizija gosti koji dolaze sa juga zovu se izuzetno retko, kao egzotični likovi ili „folklorna Srbija“.
Potpisivanje ovakve peticije predstavlja otpor građana prema zvaničnom Beogradu koji je u svemu prerastao Srbiju. Već je prikupljeno preko 18 hiljada potpisa. Peticija se organizovano potpisuje i u Leskovcu, Vranju, Zaječaru, Prokuplju… Javljaju se ljudi sa svih strana. Zajednica Vlaha je poslala potpise, stižu potpisi sa Kosova… Svi ti ljudi su osetili potrebu da podignu glas i kažu da Srbija južno od Beograda zaslužuje ne samo jednu nacionalnu televiziju nego i bolji tretman. U svakoj iole normalnoj državi ovo bi trebalo da ima efekta. Nad tim bi trebalo da se zamisle i predsednik Skupštine i poslanici, posebno oni koji dolaze iz ovog dela Srbije i koje su birali upravo potpisnici peticije. To bi trebalo da bude važno i Savetu RRA, jer je načelo demetropolizacije preporučeno u Strategiji razvoja radiodifuzije, koju je on usvojio uz saglasnost Vlade Srbije. Dakle, TV5, osim što ispunjava sve statusne, programske, kadrovske i tehničke uslove, jedina ima i ovu, dodatnu prednost – nije iz Beograda. Mislim, međutim, da će se RRA oglušiti o ovakvu poruku građana iz ovog dela Srbije zato što sam uverena da je odluka o dodeli nacionalni frekvencija – politička.
Imate li neke bliže informacije koji je to politički centar moći doneo „odluku RRA“?– Ne mogu da tvrdim, ali imam neke informacije da je odluka doneta u kabinetima Vlade Srbije, izuzimajući, naravno, onaj Kojadinovićev. Mislim da je odluka Saveta RRA doneta po direktivi. Uz to, imam utisak da su pri takvom deljenju frekvencija namirene sve političke stranke – i iz iz vlasti i iz opozicije. To mi je postalo poprilično jasno kada je gašena BK televizija, noću, uz pomoć policije. Nemam ništa protiv poštovanja zakona, ali noć i policija se vezuju za devedesete, a ne za 2006. Te noći je, međutim, u Srbiji najviše odzvanjala tišina. Nijedna politička partija, čak ni iz opozicije, nije to iskoristila za sopstvenu promociju, iako se takve situacije koriste za to.
Što se TV5 tiče, mislim da je problem u tome što se mi od devedesetih do danas nismo promenili. Oktobra 2000. skoro sve televizije su se presvukle, a mi smo ostali u iznošenom odelu, pohabanom od diktatorskog režima. Ali, i dalje slobodni, otvoreni i profesionalni. A mislim da u Srbiji ni danas ne možete napraviti veliku, nacionalnu, profesionalnu televiziju, a da nemate iza sebe uticajnu političku stranku ili neki veliki kapital, koji je, opet, u vezi sa politikom. Ne kažem da su sve televizije koje su dobile frekvenciju neprofesionalne, naprotiv. Ali, neke su je dobile zbog onih koji stoje iza njih. Da smo se priklonili nekoj političkoj stranci, ne bi nam se ovo dogodilo.
Pa, hoćete li se „prodati“ ?– Dok sam ja glavni i odgovorni urednik to neće moći. Posle toliko godina borbe za slobodne medije, medijsku pravdu i poštovanje zakona, ja to zaista ne mogu. Zato, na primer, nisam pristala ni da se TV5 udruži sa Košavom kako bismo dobili zajedničku frekvenciju. U Košavi su još tada govorili da će dobiti dozvolu. Nisam mogla da verujem da je moguće da neko ko je pri zdravoj pameti i poštuje zakon može da da prednost Košavi u odnosu na TV5. A i nisam mogla da stanem iza takve televizije i njenog programa. Zajedništvo TV 5 i Košave bi, prosto, bilo protivprirodni blud.
A ako TV 5 ne dobije nacionalnu frekvenciju, očekujete li „sankcije“ ili neku vrstu odmazde prilikom predstojećih dodela regionalnih i lokalnih frekvencija s obzirom na to da javno kritikujete RRA?– Ako nismo dobili nacionalnu frekvenciju uprkos tome što ispunjavamo sve uslove, nisam sigurna ni da li ćemo dobiti regionalnu ili lokalnu frekvenciju. Ne verujem u zakon i kredibilitet članova Saveta RRA. Ne verujem više ni u šta. Potpuno sam poražena. I mislim da je svašta moguće. Očekujem i „sankcije“, ali se ne plašim. Cekić nam je, uostalom, preko NIN-a već uputio upozorenje da vodimo računa šta radimo, jer predstoji deljenje regionalnih i lokalnih dozvola.
Ako se ne poštuje zakon, ako možete da radite samo ukoliko iza vas stoji jaka stranka, ako očekujete sankcije za izgovorenu kritiku, šta se to promenilo od devedesetih do danas? Da li se u Srbiji 5. oktobra 2000. „džaba krečilo“?
– Ima promena, slobodnije živimo. Ali, u našem poslu – moram da priznam, sa tugom i nevoljno – nije se ništa promenilo. Čak su oni prethodni imali više respekta, nisu nam ovako neargumentovano, arogantno i drsko uskraćivali dozvole. Na poslednjem regularnom konkursu za frekvenciju 1998, kada je TV5 konkurisala za mnogo više, a dobila lokalnu frekvenciju, obrazloženje je bilo: nemate adekvatnu građevinsku dozvolu za antenski stub. I to je bilo tačno. Bar su se potrudili da nam daju suvisli i argumentovani razlog. Ovi danas se ne trude ni toliko.
Zorica Miladinović
