Nažalost,
ponavljam to i ovom prilikom, uz obećanje da je to moje poslednje uzurpiranje
prostora u Danasu na ovu temu. I ja sam bio iznenađen kada sam video da se
istog dana (21, februara) kada se pojavio moj članak „Novinari i
propagandisti“, pojavila i Basarina kolumna „Deoba prćije“, kao i Koraksova
karikatura. Priznajem da sam se dobro osećao u tom društvu koje Lj.S. naziva
četom koja koristi tešku artiljeriju.
Mrzi
me da brojim znakove i reči kao što to čini Lj.S, ali ponavljam da sam samo
rekao da neću da branim ili opravdavam koleginice i kolege koje ona opisuje
veoma ružnim rečima, a ne da neću da se pravdam. Između pravdanja (sebe) i
opravdavanja (drugih) postoji značajna, ne samo semantička razlika.
Najneprijatniji deo cele ove priče svakako je da Lj.S. svoju argumentaciju
stalno pokušava da osnaži uplitanjem pokojnog Slavka Ćuruvije. Ovog puta otišla
je korak dalje od ranijih tvrdnji da je NUNS tek mrtvog Slavka prigrlio kao
svog mučenika, pa kaže da su uoči Slavkovog puta u Vašington, gde je svedočio
pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa, prvaci NUNS-a zahtevali da
donatori u Stejt departmentu budu zvanično obavešteni kako nezavisni novinari u
Srbiji nemaju ništa zajedničko sa tabloidnim udbašem…Lj.S, naravno, ne kaže
koji su to prvaci NUNS-a i koji su to donatori u Stejt departmentu, a Lj.S,
koja je radila u američkoj nevladinoj organizaciji IREX, to bi lako mogla da
sazna. Ovako, sve je to na nivou ružnog trača u koji upliće ime mrtvog čoveka.
Za
pokojnog Slavka Lj.S. vezuje i priču o telefonima za ne daj bože, koje smo
razmenili za slučaj drastičnih intervencija vlasti, pa tvrdi da je Slavko u to
uključen tek po povratku iz Vašingtona. Ali, već u sledećem pasusu Lj.S. kaže
da ne potcenjuje ni to što su neki ljudi, kao što Štajner za sebe kaže, sa
Slavkom uoči bombardovanja počeli da razmenjuju telefone za ne daj bože. I njih
je bio strah kada je Slavko ubijen, pa nije jasno da li smo telefone
razmenjivali sa živim ili ubijenim kolegom.
Lj.S.
ponavlja i priču o hladnom sobičku koji je u Vremenu delila sa mnom i u kojem
je planiran i pravljen NUNS. Uz najbolju volju, ne mogu da se setim da je NUNS,
uz pomoć antimiloševićevskih zapadnih fondova, tamo planiran i pravljen. Ima,
međutim, na desetine svedoka koji se još sećaju gde je i kako je NUNS stvarno
nastao. Ljiljana Smajlović u tome nije učestvovala.
Autor: Hari Štajner
