Batravi: Novinari u Gazi su namerno ciljani, a bez njih svet ne bi znao šta se događa

“Situacija u Gazi je jeziva. Mesec dana novinari pod bombama izveštavaju javnost i vode računa o bezbednosti svojih najbližih. Nažalost, više od 30 novinara je ubijeno u izraelskim vazdušnim napadima. Nisu mete samo novinari, već i njihove porodice. Četvoro članova porodice novinara Vael el Dadoua (Wael Al-Dahdouh), šefa dopisništva Al Džazire, ubijeno je u bombardovanju. Supruga novinarke Al Džazire na engleskom Jomne Elsajed (Youmna ElSayed), pozvali su na telefon i pretili da će im kuća biti bombardovana. Srećom, njega su unapred obavestili”, u očaju kaže Valid Batravi (Walid Batrawi), veteran palestinskih medija, u razgovoru za Cenozolovku.

Najsmrtonosniji mesec za novinare. Tom rečenicom Komitet za zaštitu novinara (CPJ) opisuje tragične informacije o stradalim predstavnicima sedme sile u surovim sukobima Izraela i Hamasa, objašnjavajući da nijedan rat nije odneo toliko novinarskih žrtava u tako kratkom vremenskom periodu od kada beleže podatke, od 1992. godine.

Prema podacima CPJ, u periodu od napada Hamasa na Izrael – 7. oktobra do 7. novembra, dok su obavljali novinarski posao, ubijeno je najmanje 39 novinara i medijskih radnika: 34 Palestinca, četvoro Izraelaca i jedan Libanac. Osmoro novinara je povređeno, troje se vode kao nestali, devetoro je uhapšeno, a zabeleženi su i mnogostruki napadi, pretnje, cenzura i ubistva članova porodica novinara.

Osuđujući ubistva i kontinuirane napade na novinare, Međunarodna federacija novinara (IFJ) pozvala je na hitnu istragu.

Reporteri bez granica (RBG) javljaju da su zabeležili 41 ubistvo novinara u ratu Izraela i Hamasa.

“Ono što se dešava u Pojasu Gaze je tragedija za novinarstvo. Od 7. oktobra ubijeno je više od jednog novinara dnevno”, podvlači Džonatan Dager, šef odeljenja za Bliski istok RBG-a.

Reporteri bez granica podneli su i pritužbu za ratne zločine počinjene nad novinarima, u vezi sa osam palestinskih novinara ubijenih u izraelskom bombardovanja u Pojasu Gaze i izraelskim novinarom ubijenim u napadu Hamasa.

Svi su stradali dok su obavljali svoj posao, navodi RSF i podvlači da su “bili žrtve napada koji su, u najmanju ruku, bili ratni zločini”, pozivajući na hitnu istragu tužilaca

Izveštavanje pod stalnim napadima iz vazduha, sa kopna i mora

Od početka rata ubijeno je 11.000 osoba, više od 9.900 je poginulih Palestinaca u Gazi i na Zapadnoj obali i 1.400 smrtnih slučajeva u Izraelu. Među njima i novinari, koji dele sudbinu civila. Uslove u kojima izveštavaju jedan novinar je opisao kao situaciju “pod stalnim pritiskom napada iz vazduha, sa kopna i mora”.

Izraelske odbrambene snage (IDF) rekle su Rojtersu i agenciji Frans pres da ne mogu da garantuju bezbednost njihovih novinara koji rade u Pojasu Gaze, nakon što su te agencije zatražile garancije da njihovi novinari neće biti meta izraelskih napada, objavio je Rojters 27. oktobara.

Članovi porodice novinara Vael el Dadoua stradali su kada su bombe pale na kuću u izbegličkom kampu Nuserait, gde su se preselili nakon upozorenja Izraela 13. oktobra da ljudi iz severnog dela teritorije pređu na jug.

Ceo svet obišli su snimci novinara koji saznaje tragičnu vest dok izveštava iz Jarmuka o sličnom napadu, a potom kako odlazili u mrtvačnicu bolnice Al Aksa da vidi ubijene članove porodice. Stradalo ih je dvanaestoro.

Ta tragedija je samo jedan od jezivih primera koje su kamere zabeležile o rizicima sa kojima se novinari suočavaju radeći u Pojasu Gaze. Nedugo zatim, novinar Vael el Dauda se vraća da obavlja svoj posao.

“Da palestinski novinari nisu nastavili da rade svoj posao u Gazi, gde nijedna tačka nije bezbedna, bez njihovih žrtava, vi ne biste znali šta se dešava. U Gazi nema stranih novinara”, sumirajući celokupni užas dodaje Valid Batravi, nekadašnji direktor BBC-a u Pojasu Gaze, član uprave Međunarodnog instituta za štampu (IPI), koji se kao predavač bavi pitanjima bezbednosti novinara. Dobitnik je nagrade Međunarodne federacije novinara „Izvrsnost u izveštavanju o ljudskim pravima, demokratiji i razvoju“.

IPI je više puta pozivao zaraćene strane da osiguraju bezbednost za novinare koji izveštavaju na terenu. Sam Batravi se obraćao kolegama i govorio o katastrofalnoj situaciji u kojoj se nalaze njegove kolege u Gazi. Iako je samo 80 kilometara daleko, u Zapadnoj obali, svakodnevno mu stižu tužne informacije o stradanju kolega, od kojih mnoge i lično poznaje, dok on nema puno načina da pomogne.

“U Gazi nema bezbednog mesta za novinare i svaki savet u tom smislu je glup. Kako da se zaštite od istovremenih bombi, pucnjave i suzavca? Kako da se sakriju u crkvu ili bolnicu kada i njih bombarduju? Dok pričam s kolegama koji su u Gazi, govorim im kako odlično rade svoj posao, pokušavajući da ih ohrabrim i osnažim. Ohrabrujem i one koji objavljuju na društvenim mrežama da progovore i pokažu šta se dešava. Zamislite, da nije bilo mobilnih telefona kada su izraelske snage bombardovale najmnogoljudniji izbeglički kamp – niko ne bi video te slike”, kaže Batravi.

Od prvog dana sukoba, posledice rata osećaju i novinari koji izveštavaju na Zapadnoj obali, dodaje.

“Ovde nema bombardovanja, ali je sve više napada i maltretiranja od strane izraelskih snaga i doseljenika. Savetovao sam kolegu koji je išao u Jerusalim da skine nalepnicu na kojoj piše Press, jer ga to može izložiti maltretiranju. Ali nije ni blizu kao u Pojasu Gaze. Mi ovde bar imamo malo mira. U Gazi je mesec dana bez sna i za novinare i za celokupnu populaciju.”

Dezinformacije

Kao ni u jednom sukobu do sada, dezinformacije, tzv. lažne vesti, i jezivi snimci preplavili su društvene mreže, koje se potom pojavljuju i u tradicionalnim medijima.

Amnesti internešenal pozvao je kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže da se hitno pozabave raspirivanjem onlajn mržnje i rasizma prema palestinskim i jevrejskim zajednicama.

Organizacija je “otkrila alarmantan porast zagovaranja mržnje koja podstiče na nasilje, neprijateljstvo i diskriminaciju na platformama društvenih mreža, što je zabranjeno međunarodnim zakonom o ljudskim pravima.”

“Dezinformacije i vesti sa lošom namerom čine novinarski posao još rizičnijim. Na ramenima novinara i fektčekera je i teret proveravanja informacija. Američki novinari su proveravali fotografiju koju je pokazao izraelski premijer – spaljeno dete bez glave. Novinari su utvrdili da je fotografija generisana veštačkom inteligencijom i da je na originalnoj slici pas. Posao fektčekera je veoma teško raditi u ovim uslovima. Nedavno su mi poslali fotografiju koja je bila viralna na Fejsbuku – palestinski lekari operišu pod ruševinama. Bio sam ubeđen da je lažna, proveravao sam, poslao i stručnjacima da provere, ali se ispostavilo da je tačna”, objašnjava Valid Batravi.

On dodaje da je “tužno što velike svetske mreže od kojih smo učili, kao BBC i CNN, uzimaju zdravo za gotovo izjave izraelskog premijera”.

“Dok sam radio u BBC-u učili smo da je istina na prvom mestu, interes javnosti u srcu našeg rada, a zlatno pravilo – bolje drugi objaviti vest a biti u pravu, nego objaviti prvi a ne biti u pravu. To pravilo su prekršili”, smatra Batravi.

Kada je reč o izveštavanju domaćih medija, naš sagovornik ističe da je situacija veoma teška, ali da su izraelski mediji bili korektni.

“Izraelski mediji su naširoko i veoma kritički izveštavali. Međutim, pre nekoliko dana su dobili spisak o čemu ne mogu da izveštavaju: o taocima, o vojnim operacijama… To su restrikcije i za njih i za sve strane medije. Videćemo kako će biti, ali do sada su mediji obavljali svoju ulogu. Izraelski mediji većinom veruju da je njihova uloga da se kritički odnose prema svojoj vladi. Ako nešto javnost treba da zna, oni o tome govore, ne kriju. Na primer, kada je izašao video kako izraelski vojnici muče palestinske radnike iz Gaze, oni su objavili vest, nisu to krili.”

Ratni zločini ili namerni napadi na novinare

Reporteri bez granica (RSF) objavili su video u kome su, na osnovu svoje istrage, rekonstruisali stradanje novinara agencije Rojters Isama Abdalaha i ranjavanje nekoliko novinara na granici između Izraela i Libana u petak 13. oktobra. Nalazi RSF-a pokazuju da je gađano vozilo sa oznakom “Pres”, i da je bilo jasno da je pored automobila bila grupa novinara.

Osim RSF, sve organizacije koje se bave pravima novinara i medija, među njima i najeminentnije – Međunarodna federacija novinara, Komitet za zaštitu novinara, Međunarodni institut za štampu, pozvale su na istragu ubistava novinara i na obelodanjivanje tih podataka.

“To je genocid. Ne govorimo samo o novinarima. Ako se krene od toga da je neko odgovoran za ubistvo novinara, možda će to biti presedan koji će pomoći da se situacija u Gazi razume kao ratni zločin. Prema standardima međunarodnog prava i po onome što govore organizacije za borbu za ljudska prava, znamo da jesu. Ako Međunarodni sud pravde kaže drugačije, to će biti politički stav. Ako ne uvaže da su ovo ratni zločini protiv novinara, vreme je bar da se kaže da su ovo namerni napadi protiv novinara, kao što se to priznaje u Ukrajini i na drugim mestima”, podvlači Valid Batravi.

Nažalost, dodaje on, apeli za zaštitu novinara ostaju bez odgovora.

“Ako imaju uši, onda čuju, ali zavisi od toga šta žele da čuju. Mi kao IPI se trudimo da budemo još glasniji, u nadi da će naši glasovi do nekog dopreti.”