Burna vremena za najstariji javni servis na svetu tek predstoje i trebalo bi očekivati krupne promene u organizaciji i načinu rada BBC-ja. Pre toga, BBC čeka težak posao sa Donaldom Trampom, koji je nanjušio krv i preti tužbom i zahtevom za odštetu od milijardu dolara ako od BBC-ja ne dobije „iskreno“ izvinjenje i nekakvu nadoknadu. Namestili su mu se i sad će uživati u prilici da ih ponizi. Watch this space.
Jedna od prvih stvari koje će studenti TV i radio novinarstva naučiti u iole ozbiljnim novinarskim školama jeste kako etički da skrate i montiraju nečiji govor. Naučiće da svaki govor može i obično mora da se skrati, ali nikako tako da se promeni smisao onoga što je govornik rekao. Zbog toga, odvojeni delovi govora ne smeju da se spajaju.
A upravo je na jednoj tako jednostavnoj stvari BBC uspeo da padne i da se ozbiljno zameri Donaldu Trampu.
Generalni direktor Tim Dejvi i direktorka informativne redakcije Debora Turnes već su podneli ostavke, ali tu se naravno priča ne završava. Ova novinarska greška, slučajna ili namerna, mogla bi da ima presudan uticaj na budućnost najstarijeg i možda najuglednijeg javnog servisa na svetu.
Montirani Tramp
Kako smo dotle došli? Počelo je tako što je britanskom dnevniku Dejli telegraf neko dostavio interni BBC-jev dokument u kojem se kaže da je u inače čuvenoj emisiji Panorama, emitovanoj uoči poslednjih američkih predsedničkih izbora, govor Donalda Trampa 6. januara 2021, dakle dve nedelje pre nego što će morati da izađe iz Bele kuće i ustupi mesto Džou Bajdenu, montiran tako da izgleda da je on svoje pristalice pozvao na pobunu i nerede, koje smo tog dana i videli u zgradi Kongresa. Dokument je napisao tadašnji BBC-jev nezavisni spoljni savetnik za uređivačke standarde (da, u BBC-ju i to postoji) Majkl Preskot.
Preskot je u svom dokumentu ukazao na više problema, od kojih je najozbiljniji bio ovaj sa Panoramom. Tu emisiju, pod nazivom Trump: A Second Chance? za BBC je napravila nezavisna produkcijska kuća October Films Ltd. U emisiji se, između ostalog, koriste delovi sada već čuvenog Trampovog govora u Vašingtonu nakon što je izgubio izbore od Bajdena. U tom govoru Tramp je između ostalog rekao:
We’re going to walk down to the Capitol, and we’re going to cheer on our brave senators and congressmen and women.
Međutim, u verziji prikazanoj u Panorami, bilo je ovako:
We’re going to walk down to the Capitol… and I’ll be there with you. And we fight. We fight like hell. Ovaj drugi deo rečenice, gde Tramp poziva svoje pristalice da se žestoko bore, uzet je iz sasvim drugog dela govora koji je Tramp izgovorio 50 minuta nakon prvog dela.
U tom delu govora Tramp je tvrdio da su izbori koje je izgubio bili korumpirani, a reč „borba“ inače je upotrebio više od 20 puta u govoru.
Sistemska pristrasnost u izveštavanju o Gazi
Dejli telegraf još piše da je Preskot u svom dokumentu zaključio da je BBC tokom predizborne kampanje 2024. mnogo više kritikovao Trampa nego Kamalu Haris, zatim je izrazio zabrinutost oko načina na koji BBC-jeva redakcija na arapskom jeziku prati sukob u Gazi, gde je prepoznao „sistemsku pristrasnost“, za koju je BBC-jev portparol kasnije rekao da je korporacija svesna problema i da je već preduzela neophodne korake.
Preskot je bio zabrinut i oko BBC-jevog izveštavanja o transdžender temama, za koje je konstatovao da su pod cenzurom BBC-jevih LGBT reportera koji promovišu trans agendu. I čak ni ovo nije sve, jer je spomenuo i probleme u izveštajima o rasizmu ili brojevima palestinskih žrtava u Gazi.
Na kraju svog dokumenta, ovaj sada bivši spoljni savetnik izrazio je „očaj“ što BBC-jevi rukovodioci ne preduzimaju dovoljno kada se za probleme sazna. Napisao je navodno da u svom profesionalnom životu nikada nije video ono što je video u BBC-ju u vezi sa tim kako rukovodstvo te kuće rešava, ili ne rešava, ozbiljne probleme koji se ponavljaju.
Naravno, najveću pažnju očekivano je izazvala pomenuta Panorama o Donaldu Trampu. Kako je to Preskotov memorandum dospeo u novine koje inače nisu baš naklonjene BBC-ju još ne znamo, ali saznaćemo jednog dana. U svakom slučaju, na ovom mestu priča dobija veliki zaokret i sa novinarskog prelazi na politički teren.
Za početak ostaje nejasno zašto BBC nije reagovao odmah nakon što je Dejli telegraf objavio ovu priču, 4. novembra. U tom trenutku BBC je morao da se oglasi i objasni ili kako je do tako krupnog uredničkog propusta uopšte došlo ili eventualno kaže zašto urednici misle da problem ne postoji i da Trampove reči nisu izvrnute.
Medijski gigant kao što je BBC, gde samo u informativnom sektoru radi oko 6.000 ljudi, uvek će morati da gasi požare tu i tamo, nekada istovremeno na više strana. U poslednje vreme britanski javni servis bio je suočen sa tvrdnjama o seksualnom zlostavljanju zaposlenih ili gostiju u emisijama, pitanjima o opravdanosti visokih plata pojedinim TV zvezdama, tretmanu zaposlenih itd.
Sve ovo su krupna i ozbiljna pitanja, ali pitanja koja se nažalost javljaju u mnogim velikim organizacijama. Ali optužbe za pristrasnost u novinarstvu su ipak nešto posebno jer zadiru u srž onoga što BBC i svaki drugi javni servis moraju da budu – objektivni i nepristrasni izveštači odgovorni samo svojoj publici.
Pojedini novinari, kako unutar BBC-ja tako i oni iz drugih medija, sada govore kako je izvinjenje direktorke informativne redakcije bilo spremno čim je priča procurela, ali je onda došlo do rascepa u Upravnom odboru BBC-ja. Navodno je Debora Turnes napisala da Trampov govor nije izmontiran sa svesnom namerom da se obmanu gledaoci, ali da ona prihvata da je gledaocima moralo jasnije da se naznači da su u pitanju bila dva odvojena dela govora. To se na televiziji postiže jednostavnim vizuelnim efektima koje gledaoci lako prepoznaju i razumeju.
Međutim, pojedini članovi Upravnog odbora izgleda nisu bili voljni da odobre objavljivanje izvinjenja. Prema toj verziji, Upravni odbor je odlučio da prvo pošalje pismo ministarki kulture, medija i sporta, u čijem resoru je i BBC, a da obraćanje javnosti ostavi za kasnije.
Planirani pokušaj podrivanja?
Prema drugoj verziji, sada već bivšoj direktorki trebalo je puno vremena da prihvati odgovornost za fijasko i sastavi svoje izvinjenje. U svakom slučaju, već duže vreme čuje se da između informativne redakcije i Upravnog odbora tenzije tinjaju već neko vreme, a sada je sve više glasova koji kažu da je ono što se desilo ovih dana zapravo planirani pokušaj podrivanja BBC-ja iznutra.
Kako sad to? I zašto? Već neko vreme, pre svega od kad je Boris Džonson postao premijer 2019. vodi se, ako može tako da se kaže, kampanja da se BBC disciplinuje i podredi uslovno rečeno desničarskim interesima. Krajnji cilj ovakvih nastojanja nije toliko da javni servis postane, recimo, ono što je u Srbiji SNS napravio od RTS-a, već da se BBC marginalizuje. Naravno, ovakve tvrdnje nemoguće je dokazati, ali određene promene u BBC-jevom praćenju važnih i velikih priča vidljive su svima nama. I ne izgledaju dobro. A ono što je još očiglednije jeste sve otvoreniji upliv države u izbor članova Upravnog odbora i rukovodstva BBC-ja.
Pojednostavljeno, od deset članova Upravnog odbora BBC-ja, vlada bira pet, uključujući očekivano i predsednika. Ostalih četvoro su tu da predstavljaju konstitutivne delove Ujedinjenog Kraljevstva. Odavno se zna da je jedan od njih, Ser Robi Gib, koji predstavlja Englesku, veoma blizak Konzervativcima koji su ga i imenovali. On je dugo godina bio visoko pozicionirani urednik informativnih programa u BBC-ju pre nego što je postao šef pres tima bivše premijerke Tereze Mej. Protiv njegovog imenovanja bili su mnogi urednici u BBC-ju i opozicioni političari. Britanska novinarska zvezda Emili Mejtlis – koju verovatno znate po čuvenom intervjuu sa bivšim princom Endrjuom – rekla je odlazeći iz BBC-ja da je Gib aktivni agent Konzervativaca u BBC-ju sa krupnom ulogom u odlučivanju o prirodi i pravcu BBC-jevog novinarstva.
I na kraju krajeva, ni sam odlazeći generalni direktor Tim Dejvi nije imao jednoglasnu podršku ni zaposlenih ni posmatrača. Odavno se čuju pitanja da li je bilo pametno dovesti na čelo javnog servisa menadžera iz privatnog sektora bez dana novinarskog iskustva i nekoga ko je svojevremeno bio kandidat za poslanika ispred Konzervativne stranke, doduše neuspešno.
Sve ovo se dešava u trenutku kada BBC treba da započne nove pregovore sa vladom oko obnove svoje Povelje, osnivačkog dokumenta koji se revidira svakih deset godina i koji pre svega definiše ulogu BBC-ja i njegovo finansiranje. Ti pregovori nikada nisu stvar rutine, a svakako neće biti ovoga puta iako su trenutno na vlasti BBC-ju inače naklonjeniji laburisti.
BBC je već duže vreme predmet ideoloških napada desnice, koja tvrdi da je koncept javnog servisa koji se finansira kroz obaveznu pretplatu uveliko prevaziđen, i optužuje BBC da previše podilazi ukusima i stavovima obrazovane urbane srednje klase a zanemaruje one siromašnije slojeve, koji, gle slučajnosti, sve više glasaju za desnicu.
Burna vremena za najstariji javni servis na svetu tek predstoje i trebalo bi očekivati krupne promene u organizaciji i načinu rada BBC-ja. Pre nego što se to desi, BBC čeka težak posao komunikacije sa Donaldom Trampom, koji je nanjušio krv i sada preti tužbom i zahtevom za odštetu od milijardu dolara ako od BBC-ja ne dobije „iskreno“ izvinjenje i nekakvu nadoknadu. Prosto rečeno, namestili su mu se i sad će uživati u prilici da ih ponizi. Watch this space.
Izvor:Cenzolovka
