ENIgrali su Jovan Tanić, Aca Cvetković i Žanka Stokić. Prva dvojica, Jovan i Aca, streljani su posle rata jer su vređali saveznike svojim ratnim humorom. „Šareno popodne” je bilo praznik za srca okupiranih Srba. Ali, Jagodina je čak 100 kilometara u vazdušnoj liniji, udaljena od „Kolarca” i program nije mogao uvek dobro da se čuje. Pitao sam oca i brata kada se program najbolje čuje, kakvo vreme treba da bude. „Tiho, da pada malo kišica, a da nema vetra…” I ja sam strepeći čekao baš takvo vreme četvrtkom.
Danas sedim kraj kompjutera i slušam džez iz Vajominga, Amerika. Severna, dakako, i još daleki severozapad, univerzitet Vajoming. Svira Marsalis.
„Nema smetnje; nema šišti; nema krči; niti pišti; Sateliti samo kružu; uživanje da nam pružu….” (Spev’o Ogden Marinković, svani Dragec). Ali, priča mi moj drugar Jagodinac. Čim dođe do Lozovičke česme, Beograd ne može više da se sluša. Čak i kada pada kišica. Vajoming može, ali Studio B ne može. Dragomir Marinković Beograd
Dragomir Marinković
