EN
Ko god je ubijao u ime režima i vladajuće ideologije, taj može da očekuje blagonaklonost i razumevanje naprednjačke oligarhije. Nema tog osuđenog ratnog zločinca koji po izlasku sa robije, na koju su ga osudili međunarodni ili sudovi drugih zemalja, nije zbrinut
Da li je u Srbiji ubistvo novinara zločin? Pitanje zvuči pomalo paradoksalno, ali nakon što su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije oslobođeni odlukom Apelacionog suda, možda i nije nelogično. Četvrt stoleća je prošlo, a pravda se pokazala kao nedostižna. Ne samo u slučaju Slavka Ćuruvije, postalo je očigledno da ni ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića neće dobiti adekvatan sudski rasplet.
Drugačiji razvoj događaja bilo bi naivno očekivati u zemlji kojom vlada drugi ešalon režimlija iz Miloševićeve epohe. Njihov imperativ je da zločine Miloševićeve ubilačke mašinerije treba pomesti pod tepih i zaboraviti, kad je reč o nepočinstvima koja se čak ni u najluđem revizionističkom zanosu ne mogu proglasiti patriotskim činovima. One druge zločine, ratne, treba negirati svim raspoloživim sredstvima, a njihove počinioce glorifikovati i proglasiti narodnim herojima.
Pod zaštitom države
Ko god je ubijao u ime režima i vladajuće ideologije, taj može da očekuje blagonaklonost i razumevanje naprednjačke oligarhije. Nema tog osuđenog ratnog zločinca koji po izlasku sa robije, na koju su ga osudili međunarodni ili sudovi drugih zemalja, nije zbrinut. Nikola Šainović je ušao u Glavni odbor SPS-a, Veselin Šljivančanin postao je član istog tela u SNS-u, a pošto se u međuvremenu raspisao, dobio je na raspolaganje čitavu kulturnu infrastrukturu da promoviše svoje knjige. Kapetana Dragana dočekao je Vučićev sin sa ključevima od stana i vrećom novca, da se nađe nevoljniku za prvo vreme. Vinko Pandurević je uključen u unutrašnji dijalog o Kosovu, a Vladimir Lazarević je imao čast da prevodi kolonu Besmrtnog puka povodom Dana pobede nad fašizmom.
U Srbiji se kriju mnogobrojni ljudi optuženi za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, a nekima se na teret stavlja i učešće u genocidu u Srebrenici, na primer Tomislavu Kovaču, nekadašnjem ministru policije Republike Srpske. Država Srbija takođe ljubomorno čuva i one koji su već pravosnažno osuđeni za počinjene ratne zločine.
General Novak Đukić je u BiH osuđen na 20 godina zatvora zbog masakra na Tuzlanskoj kapiji, ali je već godinama nedostupan nadležnim organima. Ne samo da je u Srbiji pronašao utočište i skrivnicu od pravde, već je dobio nesebičnu pomoć srpskih institucija kako bi naknadno dokazao svoju nevinost.Vojska Srbije ustupila je poligon u Nikincima Đukićevim „ekspertima“ koji su utvrdili da granata uopšte nije ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske, te da su za zločin krivi neki misteriozni islamski teroristi. Potom je propagandna mašinerija angažovana da tu radosnu vest obznani javnosti.
Nekažnjivost zločina
Ratni zločinci koji su osuđeni za svoja nedela imali su tu nesreću da za njihova nepočinstva budu nadležni neki nesrpski sudovi. Građani Srbije za koje postoji osnovana sumnja da su se tokom ratova odali kršenju ratnog prava imaju mnogo više sreće, jer je za njih zaduženo Tužilaštvo za ratne zločine. Prema izveštaju Evropske komisije iz 2020. godine, u tužilačkim fiokama čami čak 2.500 predmeta koji se tiču ratnih zločina, i već godinama se nalaze u predistražnoj fazi.
Država nije previše zainteresovana da ovi predmeti pređu u neku drugu fazu, a kamoli da počinioci završe pred sudom i u zatvoru. Nema famozne političke volje, dotična ima dijametralno suprotno usmerenje, ona je usredsređena na prikrivanje zločina. Kao što je opštepoznato, bezbednost građana Srbije ne ugrožavaju oni koji su ubijali civile, silovali i pljačkali, već neke mnogo opakije vrste ljudi kao što su ruski protivnici rata protiv Ukrajine, njima država redovno otkazuje gostoprimstvo, jer predstavljaju „neprihvatljiv bezbednosni rizik“.
Nasleđe Miloševićevog doba je, hvala na pitanju, živo i zdravo. Čuvaju ga i državne i paradržavne strukture kao zenicu oka. Kamen-temeljac te baštine je nekažnjivost zločina. Kad bismo izvukli taj kamen iz naše velelepne građevine, podignute na planini leševa, srušio bi se čitav sistem kao kula od članskih karata.
