Prema izveštajima OEBS-a, u toj zemlji sa oko 6,5 miliona stanovnika, mediji, naročito na tadžikinskom jeziku, još su pod jakom kontrolom države. (U toj zemlji živo oko tri odsto Rusa, a mediji na ruskom ne podležu potpunoj kontroli).
Zvanično, to nije cenzura, već finansijski pritisak na medijske kuće, dok štamparije, koje su još u državnoj svojini, odbijaju da štampaju listove koji se odnose kritički prema vladi. Država i njeni organi primenjuju i druge metode protiv „virusa istine“, odnosno urednika i novinara koji se bore za slobodu štampe, pored ostalog i tako što su pokušali da štampaju novine u drugim zemljama. Pored zaplene listova štampanim u drugim zemljama, pribegava se i pretnjama, a neretko i batinjanju urednika. Tu sudbinu je doživeo, na primer list „Ruzi nav“, čiji je glavni urednik Radžabi Mirza više puta pretučen. OEBS je već predvidela osnivanje nezavisne štamparije u Dušanbeu, kako bi se nezavisni mediji i sloboda štampe u toj zemlji pokrenula sa „mrtve tačke“.
Cinici, međutim kažu i da je aktuelni režim u Tadžikistanu planirao „bolji pristup“ zvaničnim informacijama-novinari će se ubuduće pozivati na konferencije za štampu koje će se održavati četri puta godišnje.
(Tanjug)