[box align=’box-left’ id=’1734′]
„Kvantitativno gledajući, u vojvođanskim medijima postoji višejezičnost. S druge strane, u kvalitativnom i u programskom smislu u medijima ne postoji interkulturalnost. Nacionalne zajednice u Vojvodini žive više jedne pored drugih nego jedne s drugima, a mediji u potpunosti podržavaju takav model“, kaže on.
Činjenica da ima relativno mnogo medija na manjinskim jezicima, kako je naveo, ujedno ne znači i da se na taj način uvećava interkulturalnost.
On je ocenio da u Vojvodini vlada svojevrsni „multikulturalni nacionalizam“, a interkulturalni sadržaji, odnosno komunikacija između različitih kultura stavljeni su u potpuno drugi plan.
„Sve je to posledica činjenice da je militantni nacionalizam iz devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije, pa tako i na prostoru Vojvodine, ostavio teške posledice i u medijskoj sferi“, kazao je Gruhonjić na skupu u Bačkom Petrovcu.
Prema njegovim rečima, mada u svojevrsnoj ignoranciji u pogledu interkulturalnosti prednjače mediji na većinskom jeziku, može se reći da se i manjinski mediji i elite drže kursa da se zapravo javnost gotovo isključivo informiše o dešavanjima unutar sopstvene nacionalne zajednice.
„Tu onda nije reč o promociji multikulturalnosti, već o promociji jednog jedinog kulturnog modela, koji ne pokazuje ama baš nikakav interes za kulturne modele zajednica pored kojih živi“, naveo je Gruhonjić.
