ENKako je moguće da se sličnim povodima, bez obzira na to o kojoj je stranci reč, uvek potežu isti „argumenti“ i da se mediji proglašavaju plaćeničkim (nekada su bili izdajnički). Ispada da su mediji krivi što u Srbiji ima toliko afera i što mnoge nisu rasvetljene. Možda političari na taj način žele da ubede javnost, pre svega birače, da su oni oličenje ispravnosti, doslednosti i odgovornog ponašanja, ali ostaju – činjenice.
U ovom slučaju, činjenica jeste da je ministar Jočić bio sa Legijom pre istražnog sudije i da je time prekršio proceduru, činjenica jeste da je tvrdio da nije razgovarao sa Legijom, pa je kasnije priznao, činjenica jeste da je pokrenuta istraga, pa je obustavljena pod čudnim okolnostima, činjenica jeste da se pojavila Jočićeva beleška za koju se sad nagađa da li je autentična i da li uopšte postoji (?!)…
U takvoj papazjaniji „tumačenja“, uobičajeno je da stranački interesi izvrću argumente naopačke. Krunski dokaz koji se u ovom slučaju koristi jeste podmetanje navodne dileme da li bi bilo bolje da Legija nije u zatvoru. To bi „u prevodu“ trebalo da znači da ima i onih kojima je bliži Legija, ali ne od Vlade ili ministra Jočića, nego od pravde.
E, upravo to jeste prljava kampanja. Prljava do bezobrazluka!
