EN
U izveštaju BFMI se navodi da su platforme društvenih mreža poboljšale pristup informacijama, ali da su sve veće negativne posledice njihovih zloupotreba. Dodaje se da se, u pogledu ruske invazije na Ukrajinu, uloga ovih platformi u širem informacionom ratu više ne može ignorisati.
„Ovo je posebno važno na Balkanu, regionu gde se ruski uticaj snažno oseća“, piše u izveštaju i konstatuje da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nekadašnji predsednik Republike Srpske i aktuelni srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ključni saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi.
Umesto da nudi prostor u kome će se voditi politička debata i kako bi sloboda štampe napredovala, ove platforme su uglavnom alat za unapređenje provladinih narativa, kao i za napad na kritičke glasove, navodi se u izveštaju.
Izveštaj identifikuje tri ključna pitanja u vezi sa manipulacijom na društvenim mrežama:
Dezinformacije – provladine, proruske i prosrpske se šire brže nego što nezavisni „fakt čekeri“ u regionu mogu da dokumentuju, izazivaju podele i oslikavaju antievropsko i NATO osećanje, što vodi rastu zabrinutosti za bezbednost regiona;
Neefikasno označavanje i regulisanje sadržaja – potrebno je čvršće označavanje medija povezanih sa državom kako bi korisnici mogli da donesu informativne odluke o sadržaju koji konzumiraju jer su postojeće oznake suviše uskog opsega, koriste netransparentnu metodologiju i čine malo da podrže kredibilne medije;
Napadi na novinare i govor mržnje – platforme društvenih mreža se sve više koriste za pretnje i zastrašivanje nezavisnih novinare, a u nekim slučajevima javni komentari visokih političkih figura su doveli do napada putem društvenih mreža od strane pristalica vlasti.
U izveštaju se nabrajaju i preporuke za kompanije kao što su, na primer, potreba da se prošire postojeće smernice za označavanje državno kontrolisanih ili povezanih sa državom medijskih kuća na Fejsbuku i drugim velikim platformama, zatim uvođenje oštrijih sankcija za one koji kontinuirano krše pravila i šire dezinformacije, te pojačavanje napora na otkrivanju i uklanjanju trolova i botova. Takođe se navodi da bi trebalo razviti algoritme kako bi se promovisale medijske kuće sa visokim novinarskim i etičkim standardima.
Da bi došlo do stvarne promene, civilno društvo, komercijalni partneri i Evropska unija moraju učiniti više kako bi političkim akterima otežali manipulaciju putem društvenih mreža, piše u izveštaju. To bi, između ostalog, podrazumevalo jačanje internet propisa, a u izveštaju se ističe da bi trebalo razmisliti i o zabrani „štetnih“ medija sa Zapadnog Balkana koji šire dezinformacije.
Otvoreno pismo kompaniji Meta
Na sajtu BFMI objavljeno je i otvoreno pismo nekadašnjem zameniku premijera Velike Britanije, a sada jednom od najmoćnijih ljudi u kompaniji Meta – Niku Klegu.
„Uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji 3. aprila, pozivamo Metu da preduzme hitne korake kako bi se sprečila zloupotreba njenih platformi i uhvatila u koštac sa širenjem dezinformacija na Zapadnom Balkanu“, piše u pismu.
Dodaje se da su u zemljama kao što je Srbija, gde su tradicionalni mediji u velikoj meri pod kontrolom države, društveni mreže jedini spas za nezavisne novinare i glasove.
U pismu se navodi da je Metin trenutni pristup, kada je reč o uklanjanju lažnog, obmanjujućeg i „zapaljivog“ sadržaja, neadekvatan.
Uz isticanje nekih od gore navedenih preporuka, BFMI u pismu zaključuje da „bez usaglašene akcije Fejsbuka i drugih kompanija, demokratija na Balkanu nastaviće da trpi, što može imati potencijalno dalekosežne posledice za ostatak Evrope“.
