ENRepublička agencija za
telekomunikacije donela je odluku prema kojoj će internet provajderi u Srbiji
morati da Bezbednosno-informativnoj agenciji omoguće presretanje i uvid u
elektronsku poštu (imejlove) svih građana naše zemlje. Međutim, Ustav Srbije
propisuje u članu 41 pravo na privatnost pisanih dokumenata, pa se na ovaj način
krše građanska prava iz najvišeg državnog akta.
Bezbednosno-informativna agencija je do sada mogla da
proverava elektronsku poštu pojedinaca i određenih grupa samo uz odobrenje
suda, a Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta kaže da iz novog
pravilnika RATEL-a nije najjasnije da li će ova praksa ostati i dalje.
– Pravilnik RATEL-a može da se tumači na hiljadu načina i
veoma je trapavo urađen. Nadzor se obično radi za jednu osobu ili grupu, a BIA
je do sada to radila na osnovu naloga koji je davao
sud. U novom pravilniku nije jasno da li će ubuduće BIA moći usmeno da izda
nalog za praćenje ili će i dalje to raditi sud – kaže Marković.
Provajderi u Srbiji i sada imaju tehničke mogućnosti da
prate elektronsku poštu, ali im to Ustav zabranjuje. Predsednica Helsinškog
odbora za ljudska prava Sonja Biserko kaže da je ovakva mera kršenje prava
privatnosti zagarantovanih Ustavom.
– To jeste kršenje Ustava. Kada država i BIA donose takvu
odluku, moraju to i da obrazlože. Nedozvoljeno je da se takva mera odnosi na
svu elektronsku poštu. Očigledno je da se u senci svega što se dešava na političkom
planu sada donose odluke i planovi koji ograničavaju delovanje svih
organizacija u zemlji. Država ne može sve da kontroliše i mora da obrazloži zašto
nekoga prisluškuje – kaže Biserko, i naglašava da bi ovim trebalo da se bavi
Savet Evrope.
Apsurdnost cele situacije je što će sami provajderi morati da
kupe skupocenu opremu za špijuniranje, iako će je koristiti državna bezbednost.
Direktor „YUBC neta“ Simo Ivaneža kaže da većina provajdera i sada ima mogućnost
da da priključak preko kojeg se može kontrolisati protok informacija, i dodaje
da bi sama služba bezbednosti trebalo da ima svoju opremu.
– Država treba da finansira ono što joj treba za rad, a
operator bi trebalo, uz sudski nalog, da određenim službama omogući rad. Međutim,
nikako ne treba samom operatoru omogućiti da prati imejlove i slične stvari. U
Nemačkoj, na primer, takve poslove finansira država i praćenje je moguće samo
uz sudski nalog. Mi se i ovako sporo razvijamo u telekomunikacijama, sad treba
još da finansiramo nekoga ko treba da obavlja svoj posao – smatra Ivaneža.
Zasad nije jasno gde će se čuvati dobijeni podaci i na koji
način će se sprečiti industrijska ili diplomatska špijunaža, s obzirom na to da
najveći broj firmi i ambasada u Srbiji upravo koristi usluge lokalnih
provajdera.
