Dodaje da je problem što Tviter nije objavio metodologiju svoje odluke da neke medije nazove medijima koji imaju saradnju sa državom, što je, kako navodi, neprecizan prevod za medije koji su pod uticajem države.
„To smo sve već imali i ranije, u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, da vlast utiče na medije. Tviter je povod za nešto što je dublje, u Srbiji je problem medija da više ni ne postoje, oni su sredstvo propagande, stavljeni su pod kontrolu. On je pokušao da oni koji to dokumentuju i koji su relevanti, da svi oni zaćute – do toga neće doći. Teza da će zbog BIRODI-ja izgubiti poslove, radi se o zameni teze, ‘kriv’ je onaj koji analizira, koji pokazuje istraživanja, mi smo problem, a nisu problem sami mediji“, kaže Gavrilović.
Ponovio je da kada se radi neko istraživanje da je bitno da se naglasi kakva je metodologija, da bi se sprečila manipulacija, da bi se videlo kako se radilo i da može da se proveri.
„To je profesionalna procedura koja postoji, to Tviter nije uradio, kažu da imaju neki algoritam. Tviter je onim organizacijama koje rade istraživanja i monitoring medija učinio medveđu uslugu, jer je jako bitno da se očuva praksa da se monitorišu mediji i to jeste jedan od velikih problema. Predsednik Srbije pokušava da glumi strukovno udruženje, da etiketira, za posledice ima da smo dobijali pretnje batinama, da tužilaštvo reaguje protiv nas, dobijali smo i mejlove od pristalica SNS, vrlo uvredljive, sve sam to poslao Vučiću, nisam dobio odgovor. Pritisak raste, ne bih da slutim, ostalo je još paljenje kola i pucanje, javile su mi se kolege i ponudile pomoć, međunarodna asocijacija za istraživanje javnog mnjenja i ja sam im dostavio dokumentaciju. Želimo ovaj posao čestito da radimo i da bude u korist javnog interesa“, kazao je Gavrilović.
Gavrilović kaže da BIRODI u svojim istraživanjima saopštava da REM kao ni mediji sa nacionalnom frekvencijom ne rade svoj posao i da su postali sredstvo promocije i propagande. Objašnjava kako BIRODI radi monitoring.
„Naši monitori su sociolozi, sede pored televizije, uzmu štopericu i mere vreme koliko su zastupljeni u medijima, kako su zastupljeni, koje su teme, kakvi su događaji, da li su pseudo ili stvarni, koju argumentaciju koriste, koji su izvori i to je verifikovana metodologija. Svaki peti građanin veruje medijima u Srbiji – stariji od 50 godina, nižeg obrazovanja, iz ruralnih delova, oni su najviše zastupljeni u Srbiji. Mlađi koji su budućnost odlaze na internet i traže neke druge sadržaje. Javni servis za devet godina nikada nije preneo naša istraživanja“, kazao je on.
Kaže da ne vidi da stanje može da bude gore od ovog i da bi to jedino bilo ukidanjem medija koji imaju balansirano izveštavanje u predsedniku.
„Imate predsednika Republike koji je pozitivno predstavljen sa više od 90 odsto, ta druga strana ne postoji. Iskreno, priča se o izbornim uslovima, ja ne vidim kako bi mogli da se implementiraju, po našim monitorinzima ključna je 2016. godina, nemamo izbore već aklamaciju o vlasti jednog čoveka. Problem je naš i imaće reperkusije na ekonomski i pravni poredak, ja ne znam za državu koja ima stabilan ekonomski rast i razvoj, a da nema demokratiju i slobodne medije“, zaključio je Zoran Gavrilović.