Na krilima studentskog protesta stigla je još jedna promena. Blokada INFO svedoči o snazi novih medija, o studentskom protestu i novim pristupima informisanju koji su preoblikovali medijsku scenu na način koji je pre studenata bio nezamisliv. Na mrežama ih prati skoro 100.000 ljudi, imaju više od 40 miliona pregleda
„Pritisaka je bilo mnogo. Napadi su česti. Bezbroj objava na Informeru, guranja policije na protestima. Dok je snimao protest u Novom Sadu, kolegi su udarili kameru, iako je imao istaknutu legitimaciju, nikog nije ometao. Drugom kolegi je tokom lajvstrima neko oteo i razbio telefon. Kada je žandarmerija ušla u Rektorat, priveden sam zato što sam imao press prsluk i kameru. Sedam puta su me pitali da li je isključena, iako je objektiv bio zatvoren. Pitali su me zašto imam kameru. Rekao sam da sam novinar. Maskirani čovek mi je rekao: ‘Ako si ti novinar, ja sam filozof’. Tako je od kad smo počeli da radimo, za drugo i ne znamo”, priča za Cenzolovku Milan Marinković, student primenjene matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i urednik Blokade INFO.
Na društvenim mrežama prvi put su se pojavili 1. februara i za 11 meseci stekli više od 36.000 pratilaca. 39 miliona puta su njihove objave pregledane na Instagramu, samo u poslednja tri meseca 17,6 miliona.
Na Youtube kanalu imaju 2,5 miliona pregleda. Samo je njihov strim uživo 1. februara sa studentske blokade mostova u Novom Sadu pratilo 500.000 ljudi. Ogromna gledanost i za televizije sa nacionalnom dozvolom. Na YT ih je lajkovalo 62.000 ljudi. Podatak o 300.000 sati koje su proveli gledajući njihove objave na YT takođe govori o snazi ovog studentskog medija, kao i snazi novih platformi koje okupljaju publiku veću od mnogih tradicionalnih medija. Pre svega mlade.
| ONI NISU NA TRADICIONALNIM MEDIJIMA: RAZLIKA U STILU ŽIVOTA
Dok sa publikom komuniciraju na platformama društvenih mreža, ni Smiljana, ni Milan, ni veći deo njihove generacije ne prate tradicionalne medija.
„Pre protesta nikada ne bih uključivao TV. Informisao sam se isključivo na društvenim mrežama. U poslednje vreme upalim jer me zanima šta se govore, više poslovno. Vrlo malo njih iz naše generacije gleda TV. To ima veze i sa stilom života. Mi smo prepoznali da moć i potencijal informisanja leži u tim malim procepima vremena, jer nemaju kad da nečemu posvete pažnju pola sata ili 15 minuta”, objašnjava Milan Marinković. |
Ni Milan ni Smiljana Velimirović, reporterka Blokade INFO i studentkinja hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koji sada vode medij koji prati ogroman broj ljudi u Srbiji, nikad se ranije nisu bavili novinarstvom.
Nekoliko meseci po ulasku u profesiju, nakon što je redakcija brutalno izbačena iz prostorija Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, nalazimo se sa njima na u redakciji na novoj lokaciji. O njoj ne govore javno, iskustvo ih je naučilo da moraju tako ako žele da bezbedno rade.
„I kada idemo na teren, znamo šta da očekujemo. Imamo protokole, planiramo šta da radimo ako bude nasilan protest. Ako u režiji vidimo eskalaciju sukoba, javljamo reporterima da se povuku sa terena. Istovremeno nam je jako bitno da budemo prisutni i prenosimo u kojoj god formi možemo”, pojašnjava dalje Milan Marinković.
Ja sam imala sreće, nadovezuje se Smiljana Velimirović.
„Najburniji protest sa kog sam izveštavala bio je u avgustu ispred prostorija Srpske napredne stranke. Tada je isečak sa našeg lajva emitovan na Informeru. Pomislila sam da će možda prikazati i moje lice i da moja porodica može da ima opasne posledice zbog toga. Nije mi bilo svejedno. Srećom, samo su emitovali naš snimak.”
Kažu da idu na obuke za bezbednost novinara koje organizuju Novosadska novinarska škola i Nezavisno udruženje novinara Srbije, čiji su članovi. Od iskusnijih novinara su naučili kada da se povuku, kako da istaknu da su novinari, kako se komunicira sa policijom.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Cenzolovka.
Izvor: Cenzolovka
