EN“Cela medijska zajednica trpi pritiske. Ovaj sistem je učinio ono sa kuvanjem žabe. Prve je otupeo opoziciju, političke oponente, poptuno obesmislio politički život, a druga faza je sada poptuna kriminalizacija i dehumanizacija novinara u Srbiji. Ona je dobro odmakla”, rekao je Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
“Ta poslednja Radna grupa koja je formirana pri kabinetu predsednice Vlade Ane Brnabić, od početka je za nas bila na neki način višak, ali smo zbog mnogo faktora odlučili da je ne bojkotujemo, pa smo i tu pokazali našu spremnost da razgovaramo, i da time zaštitimo naše članove, i medijsku zajednicu, te da obezbedimo uslove kroz zakonsku regulative i propise da svi mi radimo u boljem ambijentu”, jasan je Bodrožić.
On je dodao da se “lažima tera od posla”.
“Više nisam samo u pitanju ja, već naše blisko okruženje koje to trpi iz dana u dan. I onda me pita: ‘Zašto se ti, tata, više baviš ovime, kada ne možeš da izađeš na kraj?’”, rekao je on.
On kaže da je NUNS napustio Radnu grupu za bezbednost novinara, jer, kako je naveo, mora se podvući crvenu liniju preko koje se neće ići, jer sledeći korak je stvarno da neko izgubi glavu.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović smatra da je moralo da se ostane u Vladinoj radnoj grupi za bezbednost novinara, pre svega zbog ubijenih 17 novinara na Kosovu, 16 kolega RTS u napadima Nato, i serije napada na lokane medije koji uglavnom ostaju neprimećeni u Beogradu.
“Rešavanje ubistava novinara mora biti najviši cilj, nema nama nikakve bezbednosti i novinarstva dok to ne rešimo”, rekao je Radomirović.
Direktor i glavni urednik agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da mediji nikada nisu bili oslobođeni političkog uticaja, ali ih politčki centri nikad nisu ni tretirali kao deo demokratskog poretka i procesa.
“Mediji su sredstvo, a ne akter na javnoj sceni i, po njegovoj oceni, služe kao batina za obračun sa političkim protvnicima ili sredstvo za promociju sopstvenih političkih i drugij interesa. Građani danas nisu celovito, pravovremeno i objektivno informisani, već vlast kreira sliku onoga u šta žele građani da poveruju, rekao je Sekulić i istakao da za njega tema nisu mediji u 2030. godini”, istakao je Sekulić.
Glavni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm je izrazio zabrinutost za budućnost novinarstva.
“Užasno sam zabrinut zbog onog što čeka profesionalno novinarstvo. Stasavaju generacije koje nisu videle normalnu političku debatu na TV, koje nisu videle vest koja ne počinje ‘predsednik Srbije jutros je…’”, rekao je Švarm.
Izvršni producent N1 Igor Božić ukazao je da je Srbija u situaciji koja se nikad nije dešavala, a to je da mediji targetiraju one koje doživljavaju kao opoziciju vlastima.
“Mediji se korisite za obračun sa slobodnom reči u Srbiji. To zabrinjava, mi ne možemo da vratimo ovde dijalog ako vas neko satire onim što priča, od laži, najprimitvnijih uvreda koje dobijaju novinari koji sede za ovim stolom”, predočio je Božić.
Direktor Color Press Grupe Robert Čoban rekao je da nikad nije bila veća zavisnost medija od netržišnog finansiranja, da li od ambasada, pokrajinskih ili republičkih vlasti.
“Vi imate i dva velika operatora – Telekom Srbija i Junajted medija koji ne finansiraju svoje proizvode samo od oglasa. Golim okom se vidi da je brojne serije i filmove nemoguće pokriti samo od oglašavanja”, istakao je Čoban.
Vesna Radojević iz mreže KRIK rekla je da su “novi napadi na njihovu redakciju ‘još jedan medijski linč’, ali su opasni jer su novinare KRIK ‘stavili’ u centar obračuna dva kirminalna klana”.
“Predsednik se lažno izvinio i sigurna sam da sve što je izašlo od prvog do poslednjeg slova u tabloidima o KRIK, on je naredio”, rekla je Radojević.
Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić istakla je da je njihova redakcija pod velikim napadom, jer je napravljen sajt koji se isto zove i izgleda, ali se objavljuju hvalospevi vlastima.
“Zvanični izvori su zatvoreni za nas, ali ovde su zatvoreni za sve profesionalni medije već jako dugo”, rekla je Bjeletić.
Projekat Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta “ Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.
