EN
„Koristi se državno preduzeće koje se predstavlja da je na tržištu i da mi nemamo pravo na informacije o njegovom poslovanju, i prenebregavaju se zakoni koji kažu da ne bi smeli da budu izdavači medija, ali oni to rade. Pošto smo nedemokratsko društvo, zato sve to tako prolazi ispod radara, uz naše proteste, ali to ne dopire do većine ljudi u Srbiji, tako da se ne može napraviti problem od toga, i oni to znaju“, kaže Bodrožić u N1 Studio Live.
Dodaje da je to staro izvlačenje vlasti kada se izbegava da se dostavi informacija od javnog značaja narodu, uvek se kaže da nisu u punom kapacitetu klasično javno preduzeće, nego su na tržištu, i samim tim su informacije o njihovom poslovanju tajna.
A kako gleda na tvrdnje Telekoma da ne finansira svoje poslovanje iz državnog budžeta, on kaže da generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić „zna da ima u hiljadu stvari monopol, samim tim morate da odgovarate državi i ponašate se u skladu s tim da na neki način crpite svoja sredstva iz države, što vam je osnivač država, što su mnogi građani prinuđeni da vama plaćaju neke usluge, jednostavno, i dalje ne mogu da razumem da se na takav način zloupotrebaljava neko javno dobro“.
Ističe da bi u normalnoj zemlji sve ovo što se dešava u medijskoj branši, i kada se radi o Telekomu i RTS, već bilo na sudu.
„Mi smo država sa hibridnim režimom, fasadne demokratije, u kojoj sve to može, mi se ubismo komentarišući kako to nije u redu, ali džaba kad institucije ne funkcionišu, nema ko da sprovede zakon, nema nikoga da upozori Lučića da je on direktor firme koja pripada svima nama, i onima koji glasaju za Vučića, i onima koji ne glasaju, i da prema svima mora da ima isti odnos“, ocenjuje Bodrožić i dodaje da „ako mi kažemo kao korisnici Telekoma da želimo za te pare da televizije Nova S i N1 budu u ponudi, oni bi trebalo da to uvaže“.
Kaže i da se poplavom novih kanala želi prikazati da postoji pluralizam, da ima prostora za kritiku vlasti, a u stvari je sve samo predstava, i da je to „klasično naprednjačko ponašanje, kada se potvrdi njihova vlast, vidimo kako se ponovo vraća ta bahatost i neiživljenost naprednjaka, počev od Vučića koji ponovo koristi vokabular koji je malo ublažio pred izbore“.
Isto se dešava i sa Telekomom – Lučić je već nekoliko godina direktor medijske scene Srbije, on nas kao vodi ka zemlji koja ima pluralizam u medijima.
„Žao mi je zaposlenih u tim medijima, jer su stavljeni u funkciju propagande režima koji želi da prikaže da smo mi u zlatnom dobu, a ne da smo diktatura“, poručuje Bodrožić.
Na brojnim bilbordima u Beogradu osvanula je reklama MTS za pet privatnih televizija – Kurir, K1, Blumberg Adrija, Juronjuz i Tanjug. Šta nas spaja – pitanje je sa bilborda na kome su zaštitna lica televizija Kurir, Juronjuza, K1, Blumberga i Tanjuga. Odgovor: „Telekom – Jedna TV mreža – svi mi“, piše na bilbordu.
Nova Blic TV?
Upitan da prokomentariše jučerašnju informaciju da će medijsko nebo u Srbiji biti bogatije za još jednu televiziju – Blic TV i prema pisanju lista Danas, koje je preneo i sam Blic, ta novoosnovana televizija konkurisaće za nacionalnu frekvenciju, on kaže da to nije još potvrđena vest.
„Pravo je svake redakcije i vlasnika da se širi, da uvećava ponudu građanima, ali ovde je simptomatično da se javlja još jedan medij koji je poslednjih godina primetno na strani vlasti“, ocenjuje Bodrožić i dodaje da je problem što mi ne raspravljamo u našoj zajednici o tome šta treba menjati u korišćenju nacionalnih frekvencija.
Ističe da vidimo da su mnogi istakli namere da konkurišu za petu, upražnjenu frekvenciju koja je već devet godina neraspoređena.
„Kad je tako, bilo bi normalno raspravljati koliko nam treba frekvencija, da li treba proširiti njihov broj, i da se proveri da li se poštuje zakon – šta treba da rade i koje su obaveze televizija sa nacionalnom frekvencijom. To prethodnih godina nemamo“, ukazuje Bodrožić.
Dodaje da se na sreću mnogo toga notira kada su u pitanju prekršaji, „ali, s druge strane, na žalost sve se svelo na to da nezavisna udruženja, istraživačke redakcije notiraju sve to kao i neaktivnosti regulatornog tela, ali u praksi se ništa ne dešava“.
„Mi smo fasadna demokratija gde sve postoji, ali je sve prazna ljuštura. Imamo solidne i dobre zakone, imamo tela, imamo skupštinu, ali u suštini sve je to predstava bez sadržaja. Ne postoje sankcije prema onima koji krše pravila. Mi koji to beležimo smo nemoćni, možemo da beležimo i da govorimo u javnosti o tome, ali sve to ne dotiče vlast, oni nastavljaju po svome i očigledno ne postoji mehanizam da ih se utera u poštovanje zakona“, ističe Bodrožić.
Kaže i da se predsednica Saveta REM Olivera Zekić „sprda sa svima nama, prebaci sve na šalu i šegu i svaka prijava se obesmisli tim njihovim izjavama, kriju se iza toga da zabrane ne pripadaju demokratskom društvu, što nije istina“.
Navodi i da se televizije Prva i B92, pored Hepija i Pinka, koje sve imaju nacionalnu frekvenciju, u mnogo čemu ne ponašaju po uzusima profesije, ali i nisu javne televizije, već su manje više pretvorene u propagandni servis vlasti.
