ENUrednika nedeljnika „Kikindske” Željka Bodrožića u utorak ujutru policija je privela, jer je prvobitno odbijao da plati sudsku kaznu od 18.000 dinara zbog uvrede Dmitra Šegrta, bivšeg funkcionera Socijalističke partije Srbije, a malo kasnije istog dana dugovanje je namirio i tako izbegao da se novčana kazna pretvori u zatvorsku. Bodrožić nije hteo da plati taksu, jer smatra da i država nije prema njemu namirila obaveze proistekle iz svojevremene preporuke Komiteta UN za ljudska prava.
– Ja poštujem državu. Redovno se pojavljujem na suđenjima i uredno plaćam kazne, bilo da sam, po mom mišljenju, kriv ili ne. Do sada mi je od plate skinuto 520.000 dinara. Država je vrlo efikasna kada meni naplaćuje, ali ne i onda kada ona treba meni da plati. Neću da tvrdim da sam uvek bio u pravu. Postoje i novinarske greške, ali mnogi slučajevi koji su vođeni protiv mene imaju političku pozadinu i inače nemam baš poverenje u sve sudije kikindskog suda – izjavio je za „Politiku” Željko Bodrožić, urednik „Kikindskih” i član Liberalno-demokratske partije.
Tozini milioni
Prema rečima Kate Malenčić, predsednice Opštinskog suda u Kikindi, to što Bodrožić nema poverenja u pojedine sudije njegova je lična stvar.
– Postupci se ne vode prema naklonosti, sudske odluke se donose na osnovu zakona. Inače, pojedini mediji su potpuno pogrešno interpretirali na kakvu je kaznu Bodrožić osuđen. On zbog klevete nije osuđen na zatvorsku kaznu, nego je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen da plati novčanu kaznu od 18.000 dinara, koju nije platio u datom roku. Sud mu je produžio rok, ali i pored toga obavezu nije izmirio. U presudi stoji da će mu, ukoliko ne postupi po nalogu iz presude, novčana kazna biti preinačena u zatvorsku. On je to znao. Rok za izmirenje kazne prvi put je istekao u septembru 2007. godine. Tada mu je sud produžio rok za dodatna tri meseca, odnosno do kraja 2007. godine. On kaznu nije platio, pa ga je policija privela – rekla je za „Politiku” Kata Malenčić, predsednica Opštinskog suda u Kikindi.
Najnovija zbivanja nastavak su priče iz 2001. godine kada je Bodrožić u autorskom tekstu opisao portrete najznačajnijih javnih ličnosti u Kikindi, između ostalih i portret istaknutog člana Socijalističke partije i šefa poslaničke grupe SPS-a u saveznom parlamentu i direktora fabrike „Toza Marković” Dmitra Šegrta:
– … Nakon što je Tozine milione spisko na kampanju SPS-a i JUL-a i na druge partijske igrarije, nakon što mu je Sloba, pre nego što su ga „skembali” u haški zatvor, tepao „moj drug Dmitar”, nakon što je sa Šešeljom organizovao proteste zbog „ćorkiranja” druga Slobe, nakon zvezdanih partijskih trenutaka koje je doživeo u prvoj polovini prošle godine (postao šef Socijalista u saveznom parlamentu, član najužeg rukovodstva…) uvidevši da „nema više trte-mrte”, odlučio je da „pokaže srednji prst” i svojoj partiji i postane „veliki pobornik” reformi koje sprovodi Vlada druga, ops-gospodina kancelara Đinđića…” (Edicija Slučajevi, „Novinar Željko Bodrožić – ili kažnjen jer nije upotrebio književni govor”, izdavač Jukom)
Zbog iznetog, novinar je tužen i osuđen za uvredu (ali ne i klevetu) uz obrazloženje da su izrečeni navodi zlonamerni i da nanose štetu ugledu i časti pomenutog direktora.
Bodrožić se žalio, ali krajem 2002. godine i Okružni sud u Zrenjaninu potvrđuje prethodnu presudu. Zahtev koji je uputio republičkom tužiocu za zaštitu zakonitosti odbijen je. Uz pomoć nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava, Bodrožić se tada obratio Komitetu UN za ljudska prava. To telo je 2005. godine ocenilo da nema dovoljno argumenata za presudu o uvredi. Inače, nadležnost Komiteta priznala je naša država kao potpisnica Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Protokola br. 1. U preporukama ovog tela, između ostalog, navedeno je da država potpisnica treba autoru da obezbedi delotvoran pravni lek, uključujući i ukidanje osude, restituciju kazne na čije je plaćanje bio primoran, kao naknadu sudskih troškova koje je on platio i kompenzaciju za kršenje njegovih prava utvrđenih Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
Nije bilo poravnanja
Iako je rok da se postupi po preporukama bio tri meseca, to se nije desilo ni posle gotovo tri godine.
„Ne možete prelomiti vaše dugovanje za vodu zato što vama državna firma u kojoj radite nije dala platu”, prokomentarisala je ovaj slučaj predsednica VSS-a Vida Petrović-Škero u emisiji „Poligraf” TV B92, uz napomenu da pravda i pravičnost ne idu uvek zajedno.
– Gospodin Bodrožić imao je nekakvu svoju ličnu satisfakciju, jer je Komitet UN utvrdio da je došlo do kršenja prava na njegovoj strani. Naravno, dao je nalog da se ponovi krivična procedura što je veoma teško, jer naš zakonodavni sistem još nije omogućio da se ovako nešto lako i dobro uradi. S druge strane, prema mojim informacijama, gospodin Bodrožić napravio je neko vansudsko poravnanje da bi mu se isplatila šteta zbog postojanja ovakve odluke Komiteta UN. Takođe, postoji pravosnažna sudska odluka koja se mora izvršiti, jer taj advokat, ne znam mu ime, traži isplatu na osnovu svoje pravosnažne sudske odluke. Jedno i drugo se ne može porediti, što znači da građanin Bodrožić mora ostvariti svoje, a onaj drugi građanin svoje pravo. To su dva različita postupka – rekla je preksinoć Vida Petrović-Škero.
Bodrožić je za naš list demantovao da je došlo do vansudskog poravnanja i dodao da je sa predstavnicima Ministarstva pravde u utorak uveče dogovoreno da se obrati Službi za ljudska i manjinska prava radi naknade nematerijalne štete i drugih obaveza države koji slede iz preporuke Komiteta UN.
U Opštinskom sudu u Kikindi kažu da je od 1999. godine protiv Bodrožića vođeno preko 20 postupaka od kojih je sedam još u toku. Neki su obustavljeni, drugi su prosleđeni zrenjaninskom sudu, dok je pet tužbi rešeno na Bodrožićevu štetu, odnosno opštinski sud je utvrdio da je bio kriv.
M. Petrić – S. Miletin
