[box align=’box-right’ id=’13209′]
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Beogradu, ispred zgrade u kojoj je stanovao, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, ondašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Romić, koji je kao i Radonjić, uhapšen januara 2014.
Mediji su, u vreme kada je optužnica podignuta, navodili da je iskaz Ulemeka dat Tužilaštvu za organizovani kriminal 8. januara 2014. u požarevačkom zatvoru „Zabela“ bio ključan za podizanje optužnice, hapšenje osumnjičenih i raspisivanje poternice za Kurakom, navodi se na sajtu Fondacije „Slavko Ćuruvija“
Miloš Simović je naveo da je od Ulemeka čuo da je „Državna bezbednost po nalogu Markovića ubila Ćuruviju“ i da je Ulemek od njega tražio da ubije Romića i Kuraka.
Aleksandar Simović u iskazu tvrdi da Ulemek nikad nije rekao ko je naredio Ćuruvijino ubistvo, već da je ubijen iz „državnih razloga“, a da je Kuraka trebalo ukloniti „zbog Službe“.
Ulemek je tokom jučerašnjeg svedočenja rekao da o ubistvu Ćuruvije nema konkretna saznanja i dokaze ali da ima posrednih saznanja do kojih je došao u razgovoru sa Markovićem.
Ulemek je kazao da ga je u 2000. Marković pozvao radi nekog hapšenja i da je potom pitao Markovića ko će biti „navigatori“, odnosno osobe koje će da pomažu i asistiraju prilikom hapšenja.
„On mi je rekao: ‘Oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“, rekao je Ulemek i dodao da je potom izašao iz kancelarije i ispred vrata zatekao Romića i Kuraka sa kojima je kratko popričao.
Optuženi i njihovi advokati su tokom prethodnih saslušanja svedoka negirali navode optužnice kao i bilo kakvu povezanost s ubistvom Ćuruvije.
