Njegova ostavka bila bi najveća pomoć koju srpski mediji mogu dobiti od države u vreme teške krize, koja je deo njih ugasila, dok se preostali jedva bore za vazduh.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović kaže da u bilo kojoj demokratskoj zemlji ne bi bilo dileme koje korake ministar Bradić treba da povuče.
– Pošto Srbija nije takva zemlja, to se neće ni dogoditi. Svi znaju da je taj zakon donesen na zahtev jednog čoveka protiv jednih novina i da je njegov idejni tvorac lider G17 Mlađan Dinkić. Bradić je tu bio samo izvođač radova, pa je i njegova odgovornost manja – smatra Obradović.
Vladajuća koalicija, čiji su se lideri devedesetih godina žestoko borili protiv cenzure tadašnjeg režima, poslednjeg dana avgusta prošle godine usvojila je izmene Zakona o informisanju kojima su između ostalog za kršenje pretpostavke nevinosti propisane drakonske novčane kazne kojima se mediji mogu dovesti do finansijskog sloma. Strogo poštujući tu odredbu zakona, vest ko je ubio premijera Zorana Đinđića javnosti bi bila saopštena sa sedam godina zakašnjenja, što je presporo i za srednji vek, a ne za doba interneta.
Kao najveći protivnici zakona istakli su se političari koji su u vreme Miloševićeve cenzure obavljali važne državne funkcije – Ivica Dačić i Aleksandar Vučić. Dačićev koalicioni partner, lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, kaže da se oštro usprotivio „Bradićevom zakonu“ zato što zabranjuje istraživačko novinarstvo.
– Mi koji se bavimo politikom nemamo prava da se ljutimo. Osam meseci iz dana u dan svi ste pisali o žirafi i ja se nisam ljutio, svestan da se bavim javnim poslom – rekao je Marković za „Alo!“. On je dodao da ministar Bradić zbog ovog neslavnog zakona treba da dobije „ukor razrednog starešine“. Na pitanje da li bi ministar trebalo da se oseti prozvanim i sam podnese ostavku, Marković je odgovorio:
– Nema on vremena za to. Trenutno se bavi organizacijom gej parade.
Autor: V.P.
