ENNa pitanje koji su njihovi argumenti da i posle ovoliko vremena ne uzimaju olovke u ruke predstavnici štrajkačkog odbora pre nego što su počeli da objašnjavaju podigli su sa stola i počeli da mašu sa nekoliko poslednjih brojeva lista koji izlazi punih 60 godina.
– Novine, najblaže rečeno izgledaju katastrofalno. Štampaju se na 16 a dok smo ih mi pravili to je bilo na 24 i 28 strana. Svi podaci govore da im značajno opada tiraž, a desilo se i ono na šta smo od prvog dana upozoravali i sa pravom strahovali: od uređivački koncipiranih novina kao servisa za valjano i profesionalno informisanje građana Valjeva, nastao je stranački bilten. Dakle, u potpunosti su se pokazale tačnim naše tvrdnje da kolega Jovan Bugarski ne može ni izbliza da odgovori ulozi koju je oberučke prihvatio. Uz sve ovo on je pokazao i jedno sasvim neočekivano lice: nezakonito nam deleći otkaze, zapošljavajući ljude sa ulice a vrhunac takvog ponašanja je bio kada je, navodno, štiteći sebe od nas angažovao naoružano privatno obezbeđenje. Naravno, nema nikakve dileme da u ovakvim postupcima ima podršku osnivača – kaže Zoran Milovanović, član štrajkačkog odbora.
Radenka Filipović, predsednica štrajkačkog odbora koja u listu kao novinar radi skoro tri decenije ističe da su se na noge digle sve njene kolege iz jednog osnovnog razloga da odbrane ugled i čast profesije.
– Kome to nije jasno da novine mogu da prave samo novinari a ne partijski aktivisti i nekakve „podobne“ ličnosti. Bugarski i osnivač za to očigledno ne haju i teraju po svome, a dokle su dogurali to već dobro vide čitaoci „Napreda“. Inače, priče o tome da naš štrajk navodno ima političku pozadinu su apsolutno netačne. Iza nas ne stoji niti se nudila da stoji bilo koja politička grupacija a i da je bilo ponuda mi bismo ih kategorično odbacili. Ovo je ponavljam odbrana od unižavanja novinarske profesije od strane lokalnih vlastodržaca i uz pristanak samo jednog zaposlenog kolege da se prihvati te marionetske uloge – veli Radenka Filipović.
Poštujući principe zakonom definisanog štrajka novinari valjevskog nedeljnika su u dva navrata inicirali pregovore sa osnivačem što takođe, posle određenog vremena, i on ima istu obavezu.
Međutim, kako nam reče Zoran Milovanović, ni jedan od predloga za razgovor nije prihvaćen, već je naprotiv ova civilizacijska i demokratska maksima okarakterisana kao njihova slabost. I pored toga što su o ovom maratonskom štrajku obaveštene sve nadležne i cehovske institucije od Ministarstva za kulturu i informisanje do Udruženja novinara Srbije nikakvih pomaka prema dogovoru i kompromisu nema. Novinari su bez plata a na žiro račun solidarnosti tek kapne pokoji dinar. Ali, bez obzira na sva zatezanja „svilenog gajtana“ oni poručuju da ni po koju cenu neće odustati od od zahteva da Jovan Bugarski prestane da se potpisuje kao direktor i glavni urednik. Iako im vreme nije naklonjeno kažu da moraju istrajati, pri tom se uzdajući u poruku jedne stare mudrosti koja glasi: „Ko veruje u oazu, preživeće pustinju“.
