EN
Istoričarka Branka Prpa je pukim slučajem ostala u životu 11. aprila 1999. godine. Čovek koji je pucao u njenog nevečanog supruga novinara Slavka Ćuruviju, na trenutak je stajao nad njom razmišljajući da li i nju da ubije. Dvadeset i pet godina kasnije, za državni vrh, ona je ključni razlog zbog kojeg je ubistvo Ćuruvije ostalo nekažnjeno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o oslobađajućoj presudi rekao da petoro ljudi nije htelo da osudi nekoga na 40 godina, kada neposredni svedok kaže da to nije to lice.
– Ne poznajem nikoga od tih sudija, ni u prvom, ni u drugom stepenu. U prvom stepenu je doneta osuđujuća presuda, u drugom stepenu svih pet sudija je donelo oslobađajuću presudu, jer je jedini svedok i oštećena Branka Prpa rekla da to nije to lice, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dva dana ranije identičnu izjavu dala je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić navodeći da je “Branka Prpa bila svedok odbrane i rekla da to nisu ubice”.
– I kako mislite da nakon toga ima neki sudija koji će reći da jesu kada je ona bila jedini očevidac, kazala je Brnabić.
Branka Prpa za Danas ističe da se radi o skretanju odgovornost sa države koja nije bila u stanju da osudi ubice Slavka Ćuruvije na žrtvu.
– Nakon ove farse od presude oni su našli mene da pominju. Ja koja sam slučajno ostala živa sam im alibi, kaže Prpa.
Razlog zbog kojeg predstavnici vlasti pominju Prpino svedočenje je zato što je ono odudaralo od verzije događaja koja je bila predstavljena u optužnici. Prema optužnici, neposredni izvršioci ubistva bili su Ratko Romić inspektor DB-a i njegov kum Miroslav Kurak.
– Ratko Romić i Miroslav Kurak nisu među osobama koje sam taj dan videla, izričita je bila Prpa na poslednjem svedočenju pred Apelacionim sudom iz marta prošle godine.
Opis ubice koji je tada ponudila znatno je odudarao od fizičkih karakteristika Miroslava Kuraka.
– Imao je izuzetno bledo lice, amorfnih crta, bez ikakvih upadljivih karakteristika. Nosio je crnu kapu. Bio je apsolutno miran, bez treme, bez treptaja, kazala je tada Prpa napominjući da je sigurna u svoj iskaz i da joj se ta slika “utisnula u svest”.
I danas Prpa ostaje pri onome što je rekla, napominjući da je pravo pitanje za tužilaštvo zašto su nastavili sa ovom verzijom događaja kada su znali za njen iskaz.
– Oni duže od dvadeset godina znaju za tu moju izjavu, ja sam to govorila u brojnim istragama i fazama postupka. Nisam uopšte bila nesigurna, ležala sam na zemlji i gledala u ubicu. Ja nisam mogla da kažem nešto što nisam videla, sve i da je taj čovek koga su oni optužili ubica na kub. To je bilo pitanje morala, moje savesti. Ali, svi policajci i tužioci koji su se smenjivali su nastavljali sa tim, a imali su dvadeset godina da pronađu to N.N. lice, ističe Prpa.
N.N. lice koje pominje, prvi put se pojavilo u prvostepenoj presudi Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Sud je osudio četvoricu okrivljenih, ali je kao neposrednog ubicu, umesto Kuraka, označilo N. N. lice.
Međutim, kako je ova presuda značajno prekoračila optužnicu, Apelacioni sud ju je ukinuo i vratio slučaj na ponovno suđenje. Ponovna presuda je bila gotovo identična kao i prva.
Prpin iskaz je i Apelacioni sud pomenuo u oslobađajućoj presudi navodeći da se “dosledno tokom postupka izjašnjavala o činjenici da lice koje je lišilo života Slavka Ćuruviju nisu ni Kurak ni Romić, što je ponovila i na pretresu pred drugostepenim sudom”.
Međutim, to prema Prpinim rečima, ne menja suštinu ovog sudskog postupka.
– Nesporno je utvrđeno da je služba po nalogu Radonjića pratila Slavka Ćuruviju i da su Romić i Kurak bili na licu mesta. Ubistvo jednog eminentnog čoveka, čoveka koji je bio javna ličnost, nije moglo da prođe bez znanja Radomira Markovića koji je bio načelnik DB. Njihova odbrana da su pratili Slavka zbog veza sa stranim službama je otvorena uvreda za inteligenciju i jedna užasna difamacija, kaže Prpa.
Najzad, kako ističe, ključno je pitanje zbog čega se niko nije usudio da u ovom postupku sasluša Aleksandra Vučića.
– Vučić je u trenutku ubistva bio ministar informisanja. Vlada u kojoj je bio donela je Zakon o informisanju na osnovu kog je Slavko bio progonjen, kažnjavan, njegove novine zatvorene. Nemoguće da on kao ministar informisanja nije imao nikakva saznanja o ubistvu, a njega niko nikada nije pozvao ni na informativan razgovor. On može da kaže da nema ništa sa tim, ali ja kažem da ima, zaključuje Prpa.
Za ubistvo Ćuruvije bili su optuženi Radomir Marković, nekadašnji načelnik DB-a, Milan Radonjić, bivši načelnik Beogradskog centra DB-a, Ratko Romić inspekor DB-a i njegov kum Miroslav Kurak. Oni su prvostepeno dva puta bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je Apelacioni sud preinačio presudu i utvrdio da nisu krivi. Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin ubijen je 11. aprila 1999. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.
Izvor: Danas
