EN
„Tabloidan i senzacionalistički pristup nasilju prema ženama je nedopustiv jer doprinosi relativizaciji, ali i promociji nasilja“, kazala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na otvaranju panela u organizaciji grupe Novinarke protiv nasilja i UNDP-a o etičkom izveštavanju o nasilju prema ženama:
„Sigurna sam da nijedan medij neće propasti ako ne iskoristi nečiju tragediju za sticanje profita“, rekla je Janković i dodala da je potrebno da primenjujemo postojeće zakone i standarde za izveštavanje, te da „vratimo sramotu u javni prostor“.
Đondović: Kurir je tabloid, ali radi na unapređenju
Glavni urednik Kurira Aleksandar Đondović istakao je da ovaj list tri godine radi na unapređenju etičkih standarda i da je prvi medij u Srbiji koji je zaposlio menadžera za etičke standarde. To je, navodi on, dovelo do vidljivog unapređenja njihovog izveštavanja, posebno o temi nasilja prema ženama.
On je dodao: „morate“ imati u vidu da je Kurir tabloid i da to određuje neke okvire koje „ne možemo da pređemo“. Ali: jasno se vidi razlika između ovog i nekih drugih tabloida.
Božić: N1 je ozbiljan medij
„Mi radimo suprotno od Storija i Kurira. Mi smo ozbiljan informativni medij i trudimo se da pratimo sve slučajeve u skladu sa standardima“, rekao je izvršni direktor TV N1 Igor Božić.
Božić je podsetio da su televizije ranije koristile pokrivalice u kojima se prikazuje simulirano nasilje, a da je danas „senzitivnost porasla“.
„Shvatili smo da i ta simulacija može uticati na nekog da mu klikne u glavi da na kraju sprovede to što mu je palo na pamet“, dodao je on i ukazao na nedostatak video-materijala kojim televizije mogu etički pokriti ovu temu.
„Bilo bi dobro da organizacije pomognu medijima i u video-sadržaju, koji bi bio adekvatan“, smatra Božić.
Besplatne fotografije za medije koji žele da izveštavaju etički
U okviru panela otvorena je i izložba fotografija i ilustracija „Slikom do promena“. Izložene su fotografije iz baze grupe Novinarke protiv nasilja koje, kako navode iz UNDP-a, „na etički način oslikavaju problem nasilja prema ženama“.
Izložbu je otvorila urednica fotografije u Vremenu, Marija Janković koja je istakla da ove fotografije mediji mogu besplatno koristiti umesto „stereotipnih fotografija na kojima se vide muška pesnica ili žena koja plače“.
Izložba će biti postavljena u zgradi Ujedinjenih nacija do 10. decembra.
Parađanin: Mediji pravo oružje ženske borbe
Govoreći o motivima zbog kojih je počela da se bavi ovom temom, Ana Manojlović, novinarka RTS-a, kaže da je shvatila da postoji obrazac po kom se dešavaju slučajevi nasilja prema ženama, te da je na javnom servisu imala slobodu da se ovom temom bavi etički jer im nije važan broj klikova.
Svi panelisti i panelistkinje su se složili da treba da postoji par novinara u svakoj redakciji koji znaju kako treba izveštavati o nasilja prema ženama.
S obzirom na to da se godinama bavi tom temom, novinarka Vremena Jovana Gligorijević istakla je da u svojim redakcijama danas dobija potpuno poverenje kada o tome želi da izveštava.
„Taj odnos poverenja ne bi bio moguć da je redakcija veća“, rekla je ona i složila se sa Božićem da je onima koji dugo rade u medijima na jedan način, danas teško da se prilagode promenama.
Autorka podkasta Tampon zona Iva Parađanin istakla je da novinari i novinarke koji znaju kako se izveštava o nasilju prema ženama te žene veruju. Njoj se, kaže, često te žene obraćaju i traže savete.
„Ako to radite na pravi način, mediji mogu biti pravo oružje ženske borbe“, rekla je ona o značaju uloge novinara i novinarki u prevenciji nasilja prema ženama.
Parađanin je ukazala i da je tema ženskih prava u medijima postala „trend“ i da mnogi žele da „zajašu na njemu“, ali da „moramo da se podsetimo šta je suština tog problema“.
Urednik Storija Dragan Kecman rekao je da je u ženskim magazinima „malo prostora“ za izveštavanje o nasilju prema ženama, koje bi doprinelo njegovom sprečavanju:
„Kada smo radili intervjue sa javnim ličnostima, koje su bile žrtve nasilja, njihovi saveti o prevenciji bili su vredni“, rekao je on.
Na pitanje moderatorke panela Sanje Pavlović iz Autonomnog ženskog centra šta je potrebno da bi se prostor za edukativno izveštavanje napravio u ovim medijima, Kecman je odgovorio: „Možda veće interesovanje publike.“
Novinarke savetuju urednike
Jovana Gligorijević kaže da urednici medija, pre svega, treba da prestaju da daju nadimke ženama koje su preživele nasilje i da ih otkrivaju javnosti:
„To što ste stavili inicijale, ali npr. godine ili tačan naziv prebivališta, ženi niste zaštitili identitet.“
Ona je dodala da „strah i krv ne donose novac i toliko klikova koliko želite da verujemo“.
„Od srca bih im savetovala da makar na vesti koje se tiču femicida i rodno zasnovanog nasilja isključuju komentare“, navela je ona.
Iva Parađanin istakla je da „postoji toliko sfera gde možete da dobijete jeftine klikove“:
„Šokantan može biti obrt na utakmici, sočan može da bude burger, ali hajde da to moranje za klikovima zaobiđemo kada je ova tema u pitanju.“
