ENNagrada se već 15 godina dodeljuje za etiku i hrabrost novinara, a Brankica Stanković, je zbog izuzetne profesionalnosti i velike lične hrabrosti po mišljenju žirija zaslužila ovogodišnju nagradu. Ubistvo Zorana Đinđića, potraga za Mladićem i Karadžićem i razotkrivanje mafijaških klanova u Srbiji, su samo neke od tema emisije Insajder, koja po mnogima u poslednje vreme, jeste sam vrh istraživačkog novinarstva.
Obrazlažući odluku žirija, novinar Željko Bodrožič je rekao da je Brankica Stanković pokazala da pravo novinarstvo ipak može da ispliva pored primitivizma koji je uglavnom prisutan u domaćim medijima: „Brankica je jedna vrsta ohrabrenja za sve nas koji radimo u novinarstvu i mislim da je u proteklih godinu dana svojim angažovanjem, pre svega svojim istraživačkim radom, učinila mnogo da novinarska profesija, koja je umnogome poljuljana u Srbiji, ponovo dobije na značaju“.
Dušan Bogavac, čije ime nagrada nosi, bio je poznat kao novinar koji nije pravio kompromise, i koji je osamdesetih godina dosta trpeo zbog svojih stavova protiv tadašnje vlasti.
Članovi žirija bili su Branka Bogavac, Nebojša Popov, Vukašin Obradović, Filip Mladenović, Bojan Tončić i Željko Bodrožić.
Stanković: Nazvati stvari pravim imenom
Primajući nagradu „Dušan Bogavac“ Brankica Stanković je između ostalog rekla, da je insistiranje na odgovornosti jedini vid otpora svima koji pokušavaju da zataškaju bitne događaje iz prošlosti:
„Ova nagrada svakako ne pripada samo meni, već celoj ekipi emisije Insajder. Pošto se ova nagrada dodeljuje za novinarsku hrabrost, mislim da je prilično poražavajuća činjenica da danas, pet godina posle demokratskih promena, novinar u Srbiji mora da bude hrabar da bi se bavio temama koje su od javnog interesa i to najbolje govori da se na žalost u toj oblasti ništa nije promenilo. To treba da zabrine i novinare, i celokupnu javnost zbog toga što se zna kakava je uloga novinarstva u svakom demokratskom društvu. Novinarstvo u Srbiji je danas možda na najnižem nivou zato što se u toj oblasti, kao i u svim ostalim, postoji jedna lažna solidarnost i lažna međusobna zaštita novinara i to je sve dovelo do toga da svako danas može da kaže da je novinar, bez obzira na prethodnu biografiju i kakvu je ulogu imao ili ima danas u ovom društvu. Podsetiću vas da su upravo takvi koji sebe nazivaju novinarima doprineli tome da se 2004. godine stvori u javnosti slika da je Zoran Đinđić ubijen zato što je bio kriminalac. To je bio razlog zašto smo mi počeli da se bavimo tom temom, jer smo smatrali da građani Srbije imaju pravo da znaju istinu, ne istinu koju mi prezentujemo, već onu na osnovu činjenica, saznanja i istinu na osnovu ukrštanja svedočenja bitnih aktera iz te prošlosti. Zbog te emisije, u kojoj su možda po prvi put stvari nazvane pravim imenom, došlo je do brojnih osuda na naš račun i to je bio veliki pritisak. Moram da kažem da se pritisak osetio i unutar redakcije TV B92, ali je to prevaziđeno tako što je rukovodstvo kuće, pre svega mislim na Verana Matića, Sašu Mirkovića, Sandu Savić, stali iza nas. Da ne gušim više, samo ću još kazati da mislimo da je inisistiranje na odgovornosti najbolji vid otpora svima onima koji pokušavaju da mnoge stvari zataškaju ćutanjem. Ako je za to neophodna hrabrost, mi, koji radimo Insajdera, nastavićemo da budemo hrabri i u tom smislu ćemo se potruditi da opravdamo nagradu koja nosi ime Dušana Bogavca“, kazala je Brankica Stanković.
