EN
Meta su zdrav razum, profesionalizam, novinarski kodeks… Mogao bih unedogled da nabrajam ko i šta je sve meta. Meta su i institucije koje moraju da se odrede prema onima koji crtaju mete novinarima – Vlada, Ministarstvo za kulturu i infomisanje, Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, REM, Republičko javno tužilaštvo i pravosuđe.
Onaj ko je dozvolio emitovanje emisije „Meta porodica” morao je biti svestan posledica koje će izazvati. O tome sam govorio u ponedeljak na koordinacionom sastanku sa novinarskim i medijskim udruženjima čiji je domaćin bio kabinet premijerke. Tražio sam da se ova tema uvrsti na Dnevni red sledeće sednice Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i da Savet REM-a promptno reaguje. Usledile su brojne reakcije i saopštenja Kolicije za slobodu medija i Udruženja novinara Srbije, koje „smatra da u emitovanom sadržaju ima dovoljno elemenata da REM pokrene hitni postupak, prvo za zabranu emitovanja filma „Meta porodica“, a onda i da protiv emitera pokrene odgovarajući postupak za utvrđivanje odgovornosti“. UNS je otišao korak dalje formulacijom da „u ovakvim okolnostima ozbiljno razmatra svrhu učešća u Radnoj grupi za bezbednost novinara u kojoj predstavnici vlasti svojim ćutanjem pokazuju da se samo deklarativno zalažu za bezbednost novinara“.
„Meta porodica“ nas je vratila godinu dana unazad, u vreme hajke na KRIK i Stevana Dojčinovića. Zbog odsustva reakcije vlasti, Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara i medija napustile su sadašnje članice Koalicije za slobodu medija. Naknadna reakcija vlasti i svojevrsno priznanje načinjene greške nije bilo dovoljno za povratak predstavnika većine novinarskih udruženja i asocijacija u Radnu grupu.
Za ovih godinu dana, Radna grupa je na par primera opravdala svrhu svog postojanja (uvođenje SOS telefona, brzo hvatanje i procesiuranje napadača na Daška Milinovića, finansijska pomoć Milanu Jovanoviću…). Lično znam koliko sam energije uložio da motivišem predstavnike vlasti da se potrude i nađu zajednički jezik sa predstavnicima Koalicije za slobodu medija radi pronalaženja modaliteta za njihov povratak u Radnu grupu. Bezuspešno. Svaku priliku koristim da upozorim da se mora pronaći mehanizam za brzo reagovanje Radne grupe, osudu i ograđivanje od problematičnih medijskih sadržaja i zapaljivog političkog vokabulara koji je usmeren protiv koleginica i kolega. Ostajem u manjini.
Zato me nije začudila oštrina UNS-ovog saopštenja. Sve ima svoje granice, pa i strpljenje. Ako se nešto brzo ne promeni, nas nekolicina nećemo imati nikakvog izbora osim da odstupimo. Uprkos svemu što smo uradili i pokazali šta je sve moguće učiniti ako postoji politička volja. Ponestaje nam argumenata kada vidimo ćutanje druge strane koje prepoznajemo kao svojevrsno odobravanje ovakvih hajki na kolege.
Ovakvim pristupom svi postajemo mete po različitim osnovama. Nije mi prvi, a sigurno ni poslednji put. Ako je to bio cilj onih koji su nešto ovako odobrili – on je postignut. Ali to ne znači da ću prestati da radim na bezbednosti medijskih radnica i radnika, na bilo koji način koji mi je dostupan.
