EN
Ali isto tako i novinari su pred istim zadatkom, svakodnevno selektuju informacije koje do njih stižu, izbegavajući saopštenja, marketinške i PR zamke, tražeći odgovore koji su razumljivi čitaocima.
U šumi informacija ekonomske teme nameću se kao nezaobilazne, hteli – ne hteli, morate da se bavite novcem. Posebno sada, kada je inflacija. Ne samo u životu, nego i u novinarstvu ako ste taj poziv odabrali.
„Ekonomske teme su važne za sve ljude, posebno danas kada živimo i radimo u tržišnim uslovima. Malo šta na nas lično i na odnose u društvu utiče kao ekonomija, odnosno novac“, kaže ekonomista i vanredi profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Molnar, koji je učestvovao kao predavač i edukator u više novinarskih radionica.
On dodaje da o čemu god da se radi, brzo se dolazi do pitanja kao što su – koliko to košta, ko će to da plati, gde pronaći novac.
„Ljudi često ne razumeju te procese, tako da smatram da je ekonomsko opismenjavanje ljudi, pojašnjavanje ekonomskih kategorija i procesa na nivou koji je razumljiv prosečnom čitaocu jako važno“, priča Dejan Molnar.
Kako do edukacije kad si manji ili lokalni medij
List Zrenjanin, koji izlazi jednom nedeljno i koji je osnovan pre tačno 70 godina, spada u najprodavanija lokalna izdanja u zemlji.
Suočen sa smenom generacija i izazovima koje se dešavaju u sferi znanja i samim medijima, list je značajnu pažnju posvetio dodatnom obrazovanju novinara.
„Slali smo urednike i novinare na edukacije koje organizuju reprezentativne institucije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija medija a naši zaposleni su bili polaznici studijskih poseta u SAD i Holandiji. Dalje, priređivali smo stručne skupove i radionice unutar same redakcije“, priča direktor i glavni i odgovorni urednik lista Zrenjanina Dalibor Bubnjević, i sam novinar.
Trud nije bio bez odjeka, pa su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i grad Zrenjanin.
„Uspeli smo da realizujemo brojne projekte čiji je fokus na unapređenju profesionalnih standarda. Naši predavači su bili univerzitetski profesori dr Dejan Molnar, dr Ljiljana Lj. Bulatović, dr Goran Bulatović i drugi. Smatram da kontinuirano obrazovanje novinara daje efekte, budući da rezultira kvalitetnijim sadržajima. Napominjem da istinito, nepristrasno, prvovremeno i potpuno informisanje je moguće isključivo ukoliko medijski uposlenici poseduju kompetencije koje im omogućavaju da razumeju procese koji se dešavaju oko njih“, priča prvi čovek lista Zrenjanin Dalibor Bubnjević.
Iz ugla novinara – sa studija pravo u ekonomiju
Miroslava Malbaški je novinarka, koja je u redakciju lista „Zrenjanin“ došla krajem 2017. preko konkursa „Moja prva šansa“ nakon završenih studija srpske književnosti i jezika.
Kako kaže, ranije nije imala novinarskog iskustva, predznanja o pisanju tekstova, niti je razmišljala da će njen budući posao biti rad u medijima.
„S početka mi je bilo veoma teško, jer sam došla bukvalno sa fakulteta. Sve što sam ranije pisala bili su studentski radovi. Redakcija je za mene, tada, bila neki novi i drugačiji svet, pomalo nepoznat i stran. I danas još uvek učim i usavršavam se u poslu i zahvalna sam kolegama iod kojih sam sticala znanja“, priča Miroslava Malbaški.
Kao i svakom novinaru, pripali su joj razni zadaci, a ne samo omiljene teme iz kulture. A od kako su pre dve godine u njenoj novinskoj kući počele edukacije i radionice iz oblasti ekonomije, od samog početka je uključena u kontinuirano učenje.
„Ekonomija je oblast koja je za mene bila najveća nepoznanica. Nisam imala nikakvo znanje i brinula sam kako će moj prvi tekst izgledati. Obuke koje imamo su posebno i dragoceno iskustvo. Zaista smo svi puno napredovali i mnogo toga naučili, a stečena znanja nam koriste u radu i primenjujemo ih u pisanju ekonomskih tekstova. Pisanje svakog narednog teksta nakon obuke je brže, lakše i potrebno nam je mnogo manje vremena jer baratamo činjenicama“, objašnjava Miroslava.
Iz ugla profesora – šta se lakše a šta teže savlada
Na edukativnim radionicama za novinare se najpre učilo ono što je najvažnije, o osnovnim kategorijama sa kojima se svi svakodnevno susrećemo.
„Osnovno je znati šta je to bruto domaći proizvod, vrste budžetskih prihoda i rashoda, stopa nezaposlenosti, devizni kurs, kamatna stopa, kredit, anuitet, troškovi. Sa tim se svi srećemo a posebno novinari. Prvi cilj nam je bio da se usvoji ekonomska logika, odnosno da novinari shvate kako ekonomisti vide i nastoje da objasne pojave i svet oko sebe“, objašnjava dr Dejan Molnar.
Važan zadatak je bio i da se nauči i vežba pronalaženje primarnih ekonomskih podataka koji su javno dostupni, kao i da se na osnovu njih “napravi priča” koja bi mogla biti interesantna čitaocima.
Tako su novinari naučili kako da koriste podatke iz “otvorenih baza”, koje su nepresušan izvor tema a to su Agencija za privredne registre, Devinfo, statistika Narodne banke Srbije, Bilten javnih finansija, Republički zavod za statistiku.
„Nešto složenije i zahtevnije je bilo naučiti kako se koriste i interpretiraju statistički podaci, kako da se pojedini podaci dovedu u međusobnu vezu, kako da se nešto samostalno izračuna i da se na bazi toga izvuku određeni zaključci i na razumljiv način predstave čitaocima. Puno smo vremena posvetili tome kako da javno dostupne podatke iskoristimo i dodamo im neku novu vrednost. Posebno izazovno je bilo da kolege novinare naučim da pronađu i analiziraju podatke iz finansijskih izveštaja, bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća. Bavili smo se i analizom javnih finansija, posebno gradskim budžetom, njegovim osnovnim elementima“, opisuje dr Molnar.
