EN
Čečen je, u serijalu razgovora Kiosk za FoNet, o medijskoj sceni Srbije podsetio da to nije bio prvi medijski napad na njega, CINS i njegove kolege.
Ukazao je, međutim, da je ovog puta bilo „neprijatnije nego inače“, najpre zbog tenzija i podela u društvu koje su vrlo drastične.
Osim toga, Čečen napominje da je film prikazivan neprekidno na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i da se još prikazuje u programima mnogobrojnih lokalnih televizija.
Upitan kako ocenjuje reakciju medija na film, Čečen je odgovorio da ga „prorežimski mediji poslušno emituju bez komentara, osim onih ekstremnijih kao što je Pink“.
Kako je objasnio, na toj su televiziji pravljene „specijalne emisije“, u kojima su „stručnjaci za sve i svašta“ govorili koliko su novinari i mediji pomenuti u filmu „veliki izdajnici, opasni za Srbiju i žele da ubiju nečiju decu“.
Čečen priznaje da je za njega, kao oca i čoveka, veoma teška optužba da želi loše nečijoj deci.
Prema njegovim rečima, „vrlo je neprijatno razmišljati da o tome da neko sada u Srbiji sedi i, uopšte me ne poznajući, misli da sam ja jedan užasan čovek koji želi da naudi deci, ni manje ni više nego predsednika ove zemlje“.
Ocenjujući da je film „mnogo bolji nego što to njegov navodni autor uopšte može da izvede“, Čečen je rekao da taj video potiče „sa mnogo viših nivoa vlasti“.
Zato misli da državni organi, pre svega tužilaštvo, neće reagovati, jer ono jednostavno ne reaguje u stvarima koje su režimu posebno važne.
Advokati CINS razmatraju da li ima osnova za tužbu ili za krivične prijave, napomenuo je Čečen, ali je ponovio da ne očekuje mnogo od državnih organa.
Kako je protumačio, režim je „priteran uza zid i ne sme ni na koji način sebi da dozvoli da izgubi vlast zbog raznih krivičnih dela koje su počinili ljudi iz najviših nivoa vlasti“.
U takvim okolnostima, Čečen predviđa da će se režim braniti „rukama i nogama, sudovima, Republičkom izbornom komisijom i silom, ako treba“.
Na pitanje o ocenama da je Lovrekovićev film odgovor na dokumentarne filmove „antirežimskih“ medija, Čečen je rekao da se ti filmovi mogu uporediti samo ako se pažljivo pogledaju i izmeri da li je ono što je prikazano u njima istina ili ne, da li je tačno i dokazivo ili ne.
Prema njegovom mišljenju, filmovi protiv režima, osim što su veoma malo vidljivi, „imaju mnoštvo činjenica i ne moraju da lažu“.
S druge strane, „ovo dvadesetominutno ludilo“, ne samo da je „potpuno ispunjeno divljim lažima“, već je istovremeno „suludo povezano u nekakvu celinu“ u kojoj su zajedno organizovani kriminal, „veoma čvrsto vezan za vlast“ i kritičari vlasti, ukazao je Čečen.
Lovrekovićev film je „teorija zavere koja je toliko plitka i maloumna da je to neverovatno“, ocenio je on i zaključio da je u pitanju „antagonizacija najneobrazovanijeg dela Vučićevih birača, koja mu je iz nekog razloga potrebna ili misli da će mu biti potrebna“.
