Потпуно нова институција у политичком животу Србије, Повереник за информације од јавног значаја, ових дана, после вишемесечног натезања са представницима власти, полако почиње да функционише.
– Повереник треба да буде „четврта власт” у Србији. Мора да буде независан од свих осталих грана власти, али да одржава добру комуникацију са њима. Повереник је јак, самосталан орган који не прима упутства ни од кога, а његове одлуке су коначне и извршне, чак и за Владу Србије – каже Родољуб Шабић, повереник за информације у свом првом разговору за медије на новом радном месту.
Одлучујући корак у настанку овог органа који би требало да уведе ред у област доступности информација, учињен је управо јуче, када се Шабић уселио у нове просторије у којима ће бити седиште ове установе. Шабић, међутим, упозорава да се прилично касни са конституисањем овог органа, пошто је Закон о слободном присупу информацијама усвојен још у новембру 2004:
– Штета је што смо изгубили практично седам месеци. Истина, Влада Србије нам је још пре неколико месеци доделила овај простор, али све до данас нисмо могли да га користимо, а тек од 1. јула почећемо званично да радимо. За сада ће нам бити довољан овај простор, а касније ћемо проценити да ли ће нам требати и неко проширење. Међутим, у међувремену сам се посветио афирмацији Закона, у сарадњи са невладиним сектором.
Показујући нам специјални приручник, издат у сарадњи са десетак НВО, Шабић напомиње да ће рад повереника, умногоме, бити од користи, како за медије, тако и за грађане, и додаје да је потписао и протокол са две НВО – Цесидом и „Транспарентност Србија”. У сарадњи са њима планирани су и неки нови пројекти, од којих су најзначајнији они у вези са мониторингом спровођења Закона.
– Све трошкове који настану у раду ових невладиних организација покриће међународна заједница. Сви државни органи имаће убудуће обавезу да све доступне податке о својој делатности истакну на свом сајту, како би јавност могла да се упозна са њима без директног обраћања тим органима или поверенику – открива Шабић.
Грађани имају право и да добију копије докумената државних органа, каже Шабић и додаје: – Тражимо да влада има обавезу да нам надокнади трошкове издавања тих копија. То могу бити и компакт дискови, видео-касете и слично. Иначе, наш буџет износи око 15 милиона динара годишње, а моја плата је једнака оној судије Врховног суда. Од свог именовања до данас, нисам још примио ниједну плату. А, такође, нисмо предвиђени ни у буџету за ову годину!
Новом органу и даље недостаје део опреме, укључујући и аутомобиле, који су, тврди Родољуб Шабић, неопходни за рад. Зато ће, како каже, „лавовски део” одобреног новца бити утрошен управо у те сврхе. Уз Шабића, за почетак ће радити још само три човека.
– После ћемо, до краја године, развијати систем у складу са потребама и обимом посла. Али, ослањаћу се доста и на невладин сектор, користићу њихове капацитете увек када то буде могуће. Не искључујем ни одређене проблеме у раду – шта ако неки државни орган не поступи у складу са одлуком повереника? По Закону, следи прекршајна пријава и судски поступак (кажњавање), али то грађанину не значи много. Ако влада не буде вољна да извршава одлуке повереника, то може да има тешке последице, односно може да компромитује сам закон. Сада говорим само хипотетички, али подозревам да различите структуре, са својим интересима, могу да доведу до парализе читаве институције. Иако је закон донет на инсистирање међународне заједнице, желим да верујем да је влада искрена у његовом спровођењу.
По овом закону, информације се не траже директно од повереника, већ од оног органа који их има, објашњава наш саговорник:
– Иако имам права личног увида у све информације, поверенику грађани упућују само жалбу, ако не добију информације у законском року. Али, по слову закона, жалбе не примамо када је реч о информацијама председника Републике, Владе Србије, Народне скупштине, Уставног суда, Врховног суда и Републичког јавног тужилаштва, мада и они морају да поштују закон. Ту је за жалбе надлежан искључиво Врховни суд – закључује Родољуб Шабић.
Бојан Билбија
