EN
Ćirić je rekao i da je u Srbiji sve prisutnija međusobna diskreditacija medija bliskih vlasti i onih koji su prema vlasti kritički nastrojeni, saopštio je UNS.
„Nije teško naslutiti da takve vrste napada imaju značajnu političku pozadinu“, rekao je Ćirić.
Dodao je da je do 1. septembra ove godine zabeleženo 66 fizičkih napada, pritisaka, otvorenih ili prikrivenih pretnji, ometanja rada, vređanja i omalovažavanja novinara i medijskih radnika.
Prema njegovim rečima, u 2020. bilo je 111 napada na novinare.
Naveo je da je u julu prošle godine, tokom pet dana demonstracija u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, evidentirano 28 napada i ometanja u radu novinara, snimatelja i fotoreportera.
„Najveće pritiske trpe novinari istraživači koji razotkrivaju korupcionaške afere, veze između kriminala i politike i oštri su kritičari vlasti“, rekao je on.
Dodao je da su oni često na meti provladinih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Pozitivno je ocenio najave izmena Krivičnog zakonika koje bi trebalo da doprinesu zaštiti slobode javnog izražavanja i slobode medija.
Pozdravio je i inicijativu da se posebnim poglavljem u Zakonu o javnom redu i blaži oblici ugrožavanja novinarske bezbednosti prekršajno kažnjavaju.
Ukazao je na ekonomske pritiske kojima su izloženi brojni mediji, zato što, kako je naveo, „veliki deo budžetskih sredstava dele novinarska udruženja kooperativna sa vlašću“.
Ocenio je da to ne doprinosi pluralizmu mišljenja i medijskim slobodama i da može dovesti do gašenja mnogih malih i lokalnih medija.
UNS je za dvodnevne skup EFJ pripremio i predlog rezolucije kojom se predlaže hitno formiranje međunarodne komisije za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005.
