Filipović Stevanović je u emisiji Newsnight TV N1 objasnila da je sporni član koji se odnosi na državni Telekom donet na samom kraju sastanaka radne grupe, koji su se odvijali do oktobra do aprila.
„Mi smo bili preglasani od strane svih članova koje je država delegirala, a koji su se naprasno pojavili, dok prethodno nisu bili baš često prisutni. Član je došao na poslednjem ili pretposlednjem sastanku. On je mnogo šire obuhvatao povratak države u vlasništvo medija. Omogućavao je da i lokalna samouprava preko pravnog lica može da osnuje svoje medije, baš kao i javno preduzeće“, objasnila je ona.
Onda je član 41 izmenjen tako da samo telekomunikacione kompanije, koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, mogu da osnivaju svoje medije i da budu vlasnici u medijima, dodala je.
„Argumenti druge strane su bili da su se pojavile ‘nove tendencije u Evropi, te da mi ovde imamo operatore koji su privatni kapital i koji mogu da posluju na tržištu, a Telekom koji takođe posluje na tržitšu nema to pravo, pa položaj nije ravnopravan’“, rekla je ona.
Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, rekla je u Newsnightu da taj argument ne može da „stoji“, odnosno da bi on imao smisla da je ovo Švedska, o čemu opširnije možete čitati u posebnoj vesti.