„To postavlja jedan jako loš primer, ali i presedan, koji bojim se da će drugi pratiti“, ocenio je za N1 novinar i digitalni forenzičar Lazar Čovs povodom prezentera generisanih veštačkom inteligencijom na televiziji Hepi.
Podsećamo, Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da su se spikeri koje je generisala veštačka inteligencija (AI), potpisani srpskim imenima i prezimenima, pojavili u vestima na televiziji Hepi.
Navedeno je da su se AI spikeri predstavili gledaocima kao Bojana Filipović i Marko Popović, ali da televizija nije obavestila publiku da su oni generisani pomoću veštačke inteligencije.
Upitan o potencijalnim problemima ovog slučaja iz ugla novinarstva, odnosno zašto je problematično da AI generisani spikeri prezentuju vesti, Lazar Čovs navodi da, pre svega, oni samo čitaju – drugim rečima, ne mogu da prepoznaju grešku.
Upitan o samim zakonima u Srbiji koji se tiču ovog slučaja, Čovs ističe da „zakoni uvek malo kaskaju za stvarnošću i nije potpuno nenormalno da mi nemamo precizno definisano kako treba postupati sa AI generisanim avatarima“.
„Ali, zakon predviđa da se publika ne sme dovoditi u zabludu, mora nedvosmisleno da se zna ko je taj koji govori poruku, ko šalje informaciju“, rekao je Čovs.
Upitan da li svako u Srbiji može da prepozna sadržaj koji je generisan veštačkom inteligencijom – Čovs ilustrativno podseća na jedan primer iz prošlosti.
„Ja bih podsetio da smo mi narod koji je skupljao peticiju da se Kasandra pusti iz zatvora. Ako odatle pođemo, ne može svako da prepozna“, kazao je sagovornik N1.
Upitan da li će AI prezenteri poslužiti nekima kao argument za nedostatak kredibiliteta medija – Čovs postavlja kontrapitanje: „Da li nevinost može da se izgubi dvaput?“.
„Postavlja se pitanje da li se kredibilitet može izgubiti dvaput. Bitan je čitav ambijent u kojem se ovo dešava. Imamo situaciju u medijima kakvu imamo i jako je lako izgubiti taj kredibilitet. A kada imamo televiziju sa nacionalno frekvencijom koja pribegne ovako nečemu, šta da očekujemo od nekih drugih medija? Šta da očekujemo od lokalnih medija? Ili od onih kojiima mnogo više znači ta razlika u ceni koju oni mogu da uštede veštački generisanim avatarima?“, objašnjava Čovs.
Kako dodaje, posebno ga brine to što neko na nivou znanja srednjoškolca može da taj isti model, koji je koristila televizija „Hepi“, oponaša.
„I onda ćemo imati tu Bojanu i tog Marka koji saopštavaju da su Albanci napali Vranje ili da je sin Dinka Gruhonjića izjavio nešto što nije izjavio“, rekao je Čovs.
Ipak, kako napominje, kada je u pitanju veštačka inteligencija i novinarstvo – on je optimista.
„Ja sam optimista, jer vidim mnogo načina kako veštačka inteligencija može da pomogne i novinarstvu i novinarima. Ali to zaista mora da ide sa povećanim stepenom odgovornosti. Veštačka inteligencija da, ali veštački integritet nikako“, zaključuje Čovs.
Kako kaže, oni ne mogu da odbiju da pročitaju laž ili propagandu, kao što to može prezenter, voditelj ili novinar.
„Pored toga, oni treba da pokažu empatiju, pouzdanost… Kako bi veštačkom inteligencijom generisan avatar mogao da odreaguje na tek pristiglu vest o pucnjavi na Voždovcu? Kako bi bilo kada bi porodica saznala o takvom jednom slučaju od veštački generisanog karaktera koji možda ne ume da prilagodi emocije?“, objašnjava sagovornik N1.
Kako dodaje, javnost ne možem da zna da li je to samo avatar, ili je i tekst generisan.
„Ili su izvori veštački generisani, možda su i sagovornici AI. U jednom trenutku mi više ne možemo da znamo i ne možemo da pratimo dokle to ide i baš zato je opasno kada ovako neobeleženo dobijamo veštačkom inteligencijom generisane novinare – ili ne daj bože stručnjake“, ocenjuje Čovs.
Izvor: N1
