EN
Mali kragujevački vremeplov i flagrantni dokaz nezakonitosti u medijskoj sferi, mogli bi da glase ovako: “Kada grad ne bude više osnivač Radio – televizije Kragujevac, ona će preći u neku drugu kategoriju finansiranja, verovatno na javne konkurse, gde će moći da učestvuje jednako, kao i svi drugi mediji. Kada će se to desiti i da li će se uopšte desiti, ja stvarno ne znam i to nije pitanje za mene, niti za Gradsku upravu za finansije koja izrađuje budžet. Ipak, koliko mi je poznato, u ovom trenutku tako nešto nije planirano.”
Većina poznavalaca medijskih zakona, u prvi mah, verovatno će pomisliti to da je citirana izjava gradskog zvaničnika izvučena iz arhive i da je stara desetak godina. Reč je, međutim, o odgovoru većnika za finansije, Nenada Stanišića, na pitanje portala Res Publika, upućeno tokom javne prezentacije Nacrta budžeta grada Kragujevca za 2023. godinu, koje se i nije odnosilo na privatizaciju RTK.
Čovek ne zna da je čitav budžet nezakonit i da nije reč o tome da će RTK “moći” da učestvuje na konkursima, nego da to mora već godinama.
Koristeći priliku da u direktnom razgovoru sa nadležnima saznamo kojim se parametrima rukovode kada za tu medijsku kuću planiraju godišnje subvencije od 60 miliona dinara, a za sve ostale medije iz Kragujevca (ali i cele Srbije) mogućnost da konkurišu za deo od 10 miliona, zapravo smo se još jednom suočili sa poraznim saznanjem da je u Srbiji politička volja iznad svakog zakona.
Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da osam godina po usvajanja Zakona o javnom informisanju, kojim je propisan izlazak države iz medija i prelazak na projektno sufinansiranje, i punih godinu dana nakon roka za ponovnu privatizaciju medija kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala, planiranog Akcionim planom za sprovođenje Medijske startegije, grad Kragujevac ostaje vlasnik RTK i gotovo u punom iznosu finansira njeno redovno funkcionisanje i plate zaposlenih. Iz izjave većnika Stanišića, ali i brojnih pitanja novinara koja su ostala bez odgovora nadležnih, jasno je da se rešavanjem statusa ove medijske kuće niko ne bavi. Ni lokalna samouprava, a ni država, koja se obavezala Zakonom, Strategijom i planom koje je sama usvojila, ne pokazuju interesovanje da se to pitanje reši. Nema inicijative za novu privatizaciju RTK, ali ni bilo kakvog zahteva da se aktuelno stanje, na neki način, ozakoni.
Zašto je to tako, teško je razumeti. Kao što je bilo teško razumeti zbog čega je bivši gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, godinama odbijao da raspiše medijski konkurs, uprkos obavezi iz zakona koji je ukazom proglasio njegov otac Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik Srbije. Ili zašto je Slavica Trifunović, direktorka RTK u vreme neuspešne privatizacije i gašenja signala te medijske kuće, nakon toga nagrađena mestom pomoćnika ministra za informisanje i medije. Ili, kako to da je svojevremno, pred najavljeni štrajk na RTK, prostorije ove medijske kuće obilazio Bratislav Gašić, tada ministar odbrane, iako je njen zvanični vlasnik bio „čuveni“ Radoica Milosavljević.
Na spisak najvećih apsurda na domaćoj medijskoj sceni, svakako, treba dodati i to da je od 2017. kada je vraćena u vlasništvo grada, do danas, RTK građane Kragujevca koštala oko 450 miliona dinara, ali u bazama podataka o izdvajanjima lokalnih samouprava za informisanje nema Radio- televizije Kragujevac, niti traga o tom novcu. Zakon predviđa da se sredstva dodeljuju na javnom konkursu, za proizvodnju medijskog sadržaja od javnog interesa, dok subvencije privrednom društvu, kako je registrovana RTK, predstavljaju jedinstven slučaj.
Ostalim lokalnim medijima u Kragujevcu je punih šest godina bio potpuno onemogućen pristup javnom novcu, iako je poznato da je to glavni izvor njihovog finansiranja, a zatim im je u dva projektna ciklusa, u većini slučajeva odobeno između 300 i 400 hiljada dinara.
Imajući u vidu široko uspostavljenu praksu vlasti u Srbiji da medije poput RTK, na javnim konkursima, svakako, nagrađuje milionima, dok ostalima raspodeljuje siću, pitanje zbog čega se u Kragujevcu održava ovakvo stanje, moglo bi se podvesti pod kategoriju misterija.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno nr izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
