Istraživač posmatračke misije CRTE Vujo Ilić rekao je novinarima u beogradskim prostorijama Građanskih inicijativa „Miljenko Dereta“ da 37 odsto ispitanika ima najviše poverenja u Radio-televiziju Srbije, slede televizije Prva, Pink i N1, nešto manje u Novu S, Hepi i B92, dok 15 odsto ispitanika nema poverenje ni u jednu televiziju.
„Kada grupišemo te medije, ovih pet sa nacionalnom frekvencijom, za koje možemo da znamo da je njihova uređivačka politika vrlo provladina i na ove kritičke, možemo da dobijemo dobar utisak oko tih medijskih mehura“, kazao je Ilić.
Istakao je da je istraživanje pokazalo da polovina građana ima poverenje u provladine medije, oko 17 odsto u kritičke medije, 12 posto i u jedne i u druge, dok 15 odsto ne veruje ni jednima.
Ilić je dodao i da, po tom istraživanju, oko 40 odsto građana smatra da se stanje demokratije poboljšava, uz objašnjenje da su to pretežno oni koji veruju provladinim medijima, dok nešto više od četvrtine smatra da se stanje demokratije u Srbiji pogoršava, kao i da su to većinski ispitanici koji veruju kritičkim medijima.
Kada je u pitanju autoritarnost, odnosno poverenje u „jednog jakog lidera koga bi svi slušali“, Ilić je istakao da su mišljenja ispitanika veoma podeljena, zbog, kako je objasnio, „različitog tumačenja demokratije“.
On je naglasio i da oko 70 odsto ispitanika zna da se 3. aprila održavaju predsednički izbori, 57 odsto da se održavaju parlamentarni, a 42 odsto da se održavaju i izbori na lokalnom nivou i dodao da su oni ispitanici koji prate kritičke medije bolje informisani po tom pitanju.
Većina ispitanika, njih 82 odsto, rekla je da su im u prethodnim izbornim procesima stizali pozivi za sve članove domaćinstva, oko devet odsto njih te pozive nije dobilo, a oko šest odsto je reklo da su im stizali pozive za osobe koje su nekada stanovale na toj adresi, za preminule, kao i za one koji nikada nisu živeli tu.
Ilić je dodao i da 22 odsto ispitanika ne zna da može da izađe na glasanje ukoliko nisu dobili poziv, kao i da 11 odsto nije bilo sigurno.
„Činjenica da jednom procentu građana ne stižu pozivi za glasanje i činjenica da ne znaju da mogu da glasaju bez njih jeste nešto što možda u praksi ograničava njihova biračka prava i o čemu bi trebalo da se povede računa“, naglasio je Ilić i dodao da oko trećine ispitanika ne zna da može da putem interneta proveri da li su upisani u birački spisak.
Oko 20 odsto ispitanika, kako je kazao, ocenilo je da neće biti moguća dobra kontrola izbora, dok 67 odsto smatra da će kontrola izbora biti dobra.
Ispitivanje je tokom februara sprovedeno preko nasumičnih poziva na mobilne telefone građana, a ispitano je ukupno njih 1.075.
Novinarka portala Istinomer Milena Popović naglasila da se izborna kampanja trenutno odvija u senci rata u Ukrajini i da je fokus medija pretežno na toj temi.
Istakla je da se nijedna tema, uključujući i rat u Ukrajini, nije izdvojila kao dominantna i noseća tema u kampanjama političkih stranaka.
„Stranke vladajuće koalicije su se tu u hodu malo prestrojile, pa su glavne poruke ‘mir i stabilnost’, dok opozicija u velikoj meri ne iznosi neki previše jasan stav. Izuzetak je koalicija Moramo koja je dala jasnu podršku Ukrajini, mada ne toliko glasno i više pojedinci, nego sama koalicija. Na drugoj strani imamo Dveri i koaliciju NADA koje su iskazale neki proruski stav“, kazala je Popović.
Kako je objasnila, da su ispunjena sva obećanja iz prehodnih izbornih ciklusa od 2012. godine do danas, svaka porodica u Srbiji imala bi najmanje po jednog zaposlenog člana, bile bi rešene sve sporne privatizacije, u potpunosti bi bilo ukinuto stranačko zapošljavanje, ne bi bilo korupcionaških afera, a odgovorni za prethodne bi bili procesuirani.
„To se nažalost nije dogodilo“, istakla je Popović.
Podsetila je i da je lista Srpske napredne stranke, dok je bila u opoziciji pre 2012. godine, obećavala ukidanje subvencija za strane investitore i dodala da je to i danas tema današnje opozicije.
Aktivista Građanskih inicijativa Uroš Jovanović istakao je da su tokom aktuelne predizborne kampanje zabeležili 51 slučaj kršenja ljudskih prava, a kao neke od najskorijih izdvojio, izjave aktiviste Srpske napredne stranke iz Kragujevca o uslovljavanju ugovora u zavisnosti od prikupljenih glasova, zabranu postavljanja štanda opozicije u Subotici, najave Srpske radikalne stranake da će zabraniti finansiranje „antisrpskih“ nevladinih organizacija.