[box align=’box-left’ id=’1761′]
Porodice žrtava bombardovanja Televizije Srbije tim povodom poziva Udruženje novinara Srbije (UNS) i njegovu predsednicu Ljiljanu Smajlović, kao i Sindikat novinara Srbije (tzv. SINOS), da u skladu sa svojim ranjim proklamacijama zatraže da se ta ista komisija pozabavi i istragom u slučaju žrtvovanja radnika Televizije Srbije 1999.
Te dve strukovne organizacije su 23. aprila 2012, na godišnjicu ubistva šesnaestoro radnika RTS-a, javno pozvale „novinarska udruženja i sindikate iz država članica NATO da u svojim zemljama traže nezavisne istrage“ zločina.
Evo sada prilike da sam UNS potkrepi svoj zahtev ličnim primerom i da, dakle, zatraži da se spomenuta komisija, u čiji će sastav (kako se najavljuje) ući i međunarodni ekspeti, takođe pozabavi zločinom na RTS-u.
To utoliko pre, jer UNS i gđa Smajlović izginule tehničare RTS-a već godinama neprekidno nazivaju „medijskim poslenicima“ i „kolegama“ (iako oni nikada nisu bili plaćeni propagandisti). A ako su oni „kolege“ onda kad se njihovu smrt treba iskoristiti u propagandne svrhe, zašto ne bi bili „kolege“ i sad kad se istražuje smrt novinara? Utoliko pre jer su i jednom i drugom slučaju naredbodavci bili isti.
Posao komisije biće uveliko olakšan i činjenicom da su porodice već prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi. Dosije Pravne uprave Ministarstva odbrane broj 466 iz 2001, na primer, nalazi se u arhivi Ministarstva odbrane.
Za porodice žrtava
Žanka Stojanović, učiteljica u penziji
Beograd, 6. januara 2013.
