Da li nam se Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima poručuje da živimo u nebezbednoj državi?

Bojan Elek ispred Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je da se radi o još jednom koraku kojim se Vlada republike Srbije udaljava od EU integracija, ističući da se radi o izmenama koje policiji daju veća ovlašćenja, a nauštrb prava građana. On je dodao da pomenuti Nacrt omogućuje skoro potpunu političku kontrolu policije, time što se moć direktora policije smanjuje, a Ministar unutrašnjih poslova dobija mogućnost mnogo većeg uticaja na rad policije.

„U situaciji kada već imamo prekomernu upotrebu sile od strane policije, ovaj Nacrt može doneti samo dalje udaljavanje ove institucije od građana“, zaključio je Elek. 

Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić izneo je podatak da je u poslednjoj godini za koju postoji izveštaj o pristupu službenih lica komunikacijama, za godinu dana zabeleženo više stotina hiljada slučajeva u kojima se policija obraćala mobilnim operaterima kako bi prisluškivala građane i prikupljala podatke o njima. On je naglasio da ovaj podatak neizbežno pokreće pitanje: Šta tek može da se desi ukoliko bi nadzor građana bio ozakonjen? 

Đurić je istakao da Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima nosi direktnu mogućnost otkrivanja identiteta novinarskih izvora, kao i identiteta uzbunjivača, što se kosi sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji, upravo suprotno, treba da štiti i jača poziciju novinarskih izvora i time doprinese poboljšanju kvaliteta novinarskog rada u javnom interesu. 

Istakao je i podatak da država već uveliko nabavlja velike količine opreme za snimanje, da je softver za ovo već nabavljen i da je u toku nabavka licenci, iako još uvek ne postoje nikakvi propisi koji uopšte dozvoljavaju korišćenje pomenute opreme, kao ni opravdanje smisla njene upotrebe. 

„Ministarstvo je trebalo da konsultuje radne grupe za praćenje sprovođenja medijske strategije i izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima, s obzirom na to da u novom Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima čak predlaže da se objavljivanje podataka o identitetu službenog lica vrši u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno informisanje.Ovo ne bi smelo da bude uređeno na ovaj način, s obzirom na to da se javno informisanje ne sme baviti identitetom ovlašćenog službenog lica, a da se u javnom prostoru mora omogućiti što šire objavljivanje podataka od javnog interesa.”, naglasio je Đurić.

„Govorimo o milionima evra iz budžeta države koji su potrebni samo za nabavku opreme, a da i ne govorimo o sumi novca koja će biti potrebna za amortizaciju, odnosno obnavljanje potrošenog materijala nakon nekog vremena“, rekao je Đurić. 

Vladica Ilić, iz Beogradskog centra za ljudska prava, istakao je da su problemi koje ovaj Nacrt predstavlja po ljudska prava: preterano zadiranje u neka od njih, direktno kršenje nekih, a neka od njih idu u „sivu zonu“. Neka od prava za koje je naveo da ih ovaj Nacrt ugrožava, jesu: sloboda okupljanja, nepovredivost stana, sloboda kretanja, pravo na privatnost, pravo na obaveštenost, kao i pravo na slobodu izražavanja. On je naveo kako ovde ne postoji intencija policije da zaštiti građane od policijske torture, kao i da je veliki problem nekažnjivost policijskih službenika. 

Ilić je istakao da je u događajima koji su za nama već narušeno poverenje građana prema policiji, te da, čak i ako biometrijski podaci budu srazmerno prikupljani, nema garancije da će oni biti zaštićeni od zloupotrebe.

Filip Milošević iz SHARE Fondacije osvrnuo se na biometrijski nadzor na javnim površinama u Srbiji, koji je ovim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima planiran. On je rekao da u Srbiji postoji istorija zloupotrebe ove vrste nadzora bez sudske odluke (koja je po Zakonu neophodna). 

Milošević je izjavio da MUP nije ni na koji način dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad, kao ni da je srazmerna stanju kriminaliteta na ulicama. On je postavio pitanja: „da li je ova vrsta nadzora toliko potrebna, da je u redu da zbog toga svi građani Srbije budu pod konstantnim nadzorom i izgube privatnost?  Da li nam ovim Nacrtom država poručuje da živimo u nebezbednoj državi?“ 

Milošević je dodao da se već dešavalo da je MUP pristupao podacima mobilnih operatera i da su sa nadzornih kamera cureli snimci, a da niko do sad nakon ovih ekscesa nije odgovara, te da se kod građana poptuno opravdano javlja „efekat zebnje“. Zaključio je da se ovim otvara put automatizovanoj represiji građana, koja se još naziva i „digitalnom represijom“, a koja je plodno tle za različite vrste manipulacija.